Add parallel Print Page Options

Хоровођи: према Шеминиту. Псалам Давидов.

12 Спасавај, Господе,
    јер нестаде верни,
ишчезнуше побожни
    међу потомцима људи.
Свако вара свога ближњега,
    усне њихове говоре ласкаво,
    а у срцу другачије мисле.

Нек затре Господ усне превртљиве,
    нек истреби језик хвалисави.
„Наш је језик, наша снага“ – кажу,
    „усне су нам наша узданица.
    Ко ће онда да влада над нама?“

„Ради сиромаха што су потлачени,
    и убогога што стење под муком,
ја ћу сад устати – говори Господ –
    спасење му дати за којим уздише.“
Речи Господње чисте су речи,
    сребро каљено у пећи од глине,
    седам пута оне су топљене.

Ти ћеш их, о, Господе, сачувати,
    заувек нас штитити од тог нараштаја.
Опаки се неспутано шире унаоколо,
    кад се зло велича међу потомцима људи.