Језекиљ 31
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Прича о либанском кедру
31 Првога дана трећег месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, реци фараону, цару Египта, и мноштву његовог народа:
»‚Ко је као ти по величанствености?
3 Погледај Асирију:
некада је била кедар либански,
с красним гранама што засењиваху шуму,
високог дебла с врхом до облака.
4 Воде га отхранише,
подземне реке учинише високим:
напајале су место на ком је израстао
и своје рукавце шириле до сваког дрвета.
5 Тако он надвиси све дрвеће.
Стубови му се намножише
и гране издужише од обиља воде.
6 Све птице су се гнездиле међу његовим стубовима,
све дивље животиње котиле под његовим гранама,
сви велики народи живели у хладу његовом.
7 Био је величанствен у својој лепоти,
са својим дугим стубовима,
јер му је корење сезало до великих вода.
8 Кедрови у Божијем врту нису му били равни,
борови се нису могли мерити са његовим стубовима
ни платане с његовим гранама –
ниједно дрво у Божијем врту
није му било равно по лепоти.
9 Ја сам га учинио лепим и тако гранатим,
и све дрвеће у Едену, Божијем врту, завидело му је.
10 »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД: Зато што се тако високо издигао, пружајући врх до облакâ, и зато што се узохолио због своје висине, 11 предао сам га у руке владару над народима, да с њим поступи према његовој опакости. Одбацио сам га, 12 и странци, најбезочнији од народâ, посекоше га и оставише. Стубови му попадаше по горама и свим долинама, гране му се поломише по свим клисурама у земљи. И сви народи на земљи изађоше из његовог хлада и оставише га. 13 Све птице слетеше на пало дрво и све дивље животиње завукоше се међу његове гране. 14 Зато нека се друго дрвеће крај водâ никада не издиже високо, пружајући врх до облакâ. Нека ниједно друго дрво тако добро напајано водом никада не досегне такву висину. Јер, све такво дрвеће одређено је за смрт, за Подземље, међу смртним људима, са онима који силазе у гробну јаму.
15 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када је дрво оборено у Шеол, у знак жалости затворио сам подземне реке и зауставио њихове рукавце, и њихове обилне воде престале су да теку. Због њега заогрнух Либан црнином, и све дрвеће се осуши. 16 Када сам га оборио у Шеол са онима који силазе у гробну јаму, на звук његовог пада народи задрхташе. Тада се све еденско дрвеће, најбоље и најлепше са Либана, све дрвеће које је било добро наводњено, утеши у Подземљу. 17 Они који су живели у његовој сенци, његови савезници међу народима, и они сиђоше у Шеол с њим и придружише се погинулима од мача.
18 »‚Које од еденског дрвећа може да се пореди с тобом у сјају и величанствености? А ипак ћеш и ти бити с њима оборено у Подземље и лећи међу необрезане, оне који су погинули од мача.
»‚То је фараон и све мноштво његовог народа, говори Господ ГОСПОД.‘«
Copyright © 2003 by Bible League International