Јеремија 15
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
15 Тада ми ГОСПОД рече: »Када би и Мојсије и Самуило стали пред мене, не бих у срцу ништа осетио за овај народ. Терај ми их с очију! Нека иду! 2 А ако те упитају, ‚Куда да идемо?‘ кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:
»‚Ко је за помор, у помор,
ко је за мач, под мач,
ко је за глад, у глад,
ко је за ропство, у ропство.‘
3 »Послаћу четири врсте затирача на њих«, говори ГОСПОД. »Мач да убија, псе да развлаче, птице и звери да прождиру и затиру. 4 Учинићу их огавнима свим царствима на земљи због онога што је Манасија син Езекијин, цар Јуде, учинио у Јерусалиму.
5 »Ко ће се сажалити на тебе, Јерусалиме?
Ко ће те ожалити?
Ко ће свратити да те упита како си?
6 Одбацио си ме«,
говори ГОСПОД,
»леђа ми окрећеш.
Зато сам на тебе дигао руку и затро те.
Дојадило ми да ти стално праштам.
7 Развејао сам их вејачом
на капијама ове земље.
Уцвелио сам, затро сам свој народ,
јер се не враћају са својих путева.
8 Учинио сам да им удовицâ
буде више од морског песка.
У подне сам довео затирача
на мајке њихових младића.
Изненада сам на њих пустио
тескобу и ужас.
9 Мајка седморо деце малаксала,
испустила душу.
Сунце јој зашло још за дана,
осрамоћена је била и понижена.
А оне што су преостали,
предао сам мачу
пред непријатељима«,
говори ГОСПОД.
10 Тешко мени, мајко моја,
што си ме родила,
човека који се са целом земљом
свађа и препире!
Нити коме позајмих,
нити од кога узајмих,
а ипак ме сви проклињу.
11 ГОСПОД каже:
»Уистину ћу те избавити ради добра,
уистину ћу учинити да те непријатељи моле
у време несреће и у време невоље.
12 Може ли човек да скрши гвожђе,
гвожђе са севера, или бронзу?
13 Твоје богатство и блага
даћу да се опљачкају, без накнаде,
због свих твојих греха по свој твојој земљи.
14 Учинићу да одеш са својим непријатељима
у земљу коју не знаш,
јер мој гнев ће распалити огањ
који ће горети против тебе.«
15 ГОСПОДЕ, ти знаш.
Сети ме се и старај се о мени,
освети ме на мојим прогонитељима.
Ти си стрпљив, не одводи ме,
сети се да ради тебе трпим увреде.
16 Када су ми твоје речи долазиле,
јео сам их,
твоје речи су ми биле радост
и весеље срцу,
јер ја твоје Име носим,
ГОСПОДЕ, Боже над војскама.
17 Никада у друштву раскалашних нисам седео,
никада се веселио.
Сâм сам седео, јер је твоја рука била на мени
и јер си ме испунио гневом.
18 Што мом болу нема краја
и што ми је рана болна и неисцељива?
Зар ћеш ми бити као поток несталан,
као извор који пресушује?
19 Стога овако каже ГОСПОД: »Ако ми се вратиш,
вратићу и ја тебе да ми служиш.
Будеш ли одвојио драгоцено од безвредног,
бићеш моја уста.
Нека се народ окрене теби,
али ти њима немој.
20 Учинићу од тебе бедем овом народу,
бедем утврђен и од бронзе.
Они ће се борити против тебе,
али те неће надјачати,
јер ја сам с тобом
да те избавим и спасем«,
говори ГОСПОД.
21 »Избавићу те из руку опаких
и откупити те из руку окрутних.«
Copyright © 2003 by Bible League International