Јов 10

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

10 »Презирем свој живот.
    Стога ћу дати маха свом јадању,
    излити сав чемер своје душе.
² Рећи ћу Богу: ‚Не осуђуј ме,
    него ми кажи за шта ме оптужујеш.
³ Зар ти је мило да ме тлачиш,
    да своје дело одбацујеш,
    а да се радујеш сплеткама злих?
⁴ Зар имаш телесне очи,
    зар гледаш као што гледа смртник,
⁵ зар су ти дани као у смртника,
    зар су ти године као у човека,
⁶ кад истражујеш моју кривицу
    и испитујеш мој грех,
⁷ иако знаш да нисам крив
    и да из твоје руке нема избављења?

⁸ »‚Твоје руке су ме обликовале и саздале.
    Зар ћеш се окренути и уништити ме?
⁹ Сети се да си ме обликовао као глину.
    Зар ћеш ме опет вратити у прах?
¹⁰ Зар ме ниси излио као млеко
    и згрушао ме као сир?
¹¹ Обукао си ме у кожу и месо
    и исплео ме костима и жилама.
¹² Дао си ми живот и љубав
    и брижљиво бдео над мојим духом.
¹³ Али, ово си сакрио у свом срцу,
    знам да ти је ово била намера:
¹⁴ мотрићеш на мене, да, ако згрешим,
    мој прекршај не прође некажњен.
¹⁵ Ако сам крив, тешко мени!
А ако сам недужан,
    главу не могу да дигнем.
    Пун сам стида и у невољу сам заглибио.
¹⁶ Ако се усправим, ти ми се прикрадеш као лав
    и опет ми силна чуда показујеш.
¹⁷ Против мене доводиш нове сведоке
    и све је већи твој гнев на мене.
    Твоја војска стално на мене наваљује.

¹⁸ »‚Зашто си ме из утробе извео?
    Да сам бар умро, да ме нико не види!
¹⁹ Да бар никад нисам живео!
    Да су ме бар из мајчине утробе однели у гроб!
²⁰ Зар ми дани нису одбројани?
    Окрени се од мене, да се још мало повеселим
²¹ пре него што одем на пут без повратка,
    у земљу таме и сенке смрти,
²² земљу најцрње ноћи,
    оно место сенке смрти и метежа
    где је и светлост као тама.‘«