Јов 20

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

² »Моје ме мучне мисли нагоне да одговорим
    због оног што у себи осећам.
³ Чујем прекор који ме вређа,
    па ме разум тера да одговорим.
⁴ Свакако знаш како је од давнина,
    откад је човек стављен на земљу:
⁵ да је ликовање опакога кратког века,
    да радост безбожника траје само трен.
⁶ Макар му гордост досеже до неба
    и глава му додирује облаке,
⁷ попут свог измета, заувек ће нестати.
    Они који га видеше, говориће: ‚Где је?‘
⁸ Он одлеће као сан, да се више не нађе,
    као ноћно привиђење одагнан.
⁹ Око које га је видело више га неће видети,
    његово место више га неће гледати.
¹⁰ Деца ће му од сиротиње тражити помоћ;
    својим рукама ће вратити што је отео.
¹¹ Младалачка крепкост његових костију
    с њим ће у прашину лећи.
¹² Иако је зло слатко у његовим устима,
    па га под језиком крије,
¹³ иако пази да га не прогута,
    па га у устима чува,
¹⁴ храна му у желуцу постаје кисела,
    у змијски отров у њему се претвара.
¹⁵ Избљуваће богатство које је прогутао,
    Бог ће му га истерати из желуца.
¹⁶ Змијски отров ће сисати,
    убиће га језик љуте гује.
¹⁷ Потоке неће видети,
    ни реке којима тече мед и млеко.
¹⁸ Плод свога труда вратиће непоједен,
    у добити од трговања неће уживати,
¹⁹ јер је тлачио и сатирао сиромахе,
    отимао куће које није дигао.
²⁰ Нема краја његовој похлепи,
    неће га спасти благо његово.
²¹ Ничег више нема што би прождро,
    благостање му неће потрајати.
²² Усред обиља велика мука ће га снаћи,
    свом силином јад се оборити на њега.
²³ Кад свој желудац напуни,
    Бог ће свој гнев пламтећи на њему искалити
    и засути га кишом удараца.
²⁴ Ако гвозденом оружју и измакне,
    пробошће га стрела бронзана.
²⁵ Из својих леђа он је извлачи,
    блистави шиљак из своје жучи.
    Ужас га спопада,
²⁶ потпуна тмина на блага му вреба.
    Прогутаће га огањ ни од кога подјарен
    и прождрети све у шатору његовом.
²⁷ Небеса ће његову кривицу разоткрити,
    земља против њега устати.
²⁸ Кућу ће му однети поплава,
    водена бујица на дан Божије срџбе.
²⁹ Такву је судбину Бог одредио опакоме,
    то је наследство које му је Бог доделио.«