Јован 12

New Serbian Translation

Исусово помазање у Витанији

12 Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. ² Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. ³ Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.

⁴ Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: ⁵ „Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ ⁶ Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.

⁷ Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. ⁸ Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“

⁹ Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. ¹⁰ Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, ¹¹ јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.

Свечани улазак у Јерусалим

¹² Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. ¹³ Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:

¹⁴ Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:

¹⁶ Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.

¹⁷ Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. ¹⁸ Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. ¹⁹ А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“

²⁰ Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. ²¹ Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ ²² Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.

²³ Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. ²⁴ Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. ²⁵ Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. ²⁶ Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.

Исус говори о својој смрти

²⁷ Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао! ²⁸ Оче, прослави своје име!“

Тада се зачује глас са неба: „Прославио сам и опет ћу прославити!“ ²⁹ Народ који је ту стајао, када је то чуо, рече: „Загрмело је нешто!“ Други рекоше: „То му је анђео говорио!“

³⁰ Исус рече: „Овај глас се није чуо због мене, него због вас. ³¹ Сада је време да се суди овом свету. Сада ће владар овог света бити збачен. ³² А кад ја будем подигнут са земље, све људе ћу привући к себи.“ ³³ Исус је, рекавши ово, показао каква га смрт чека.

³⁴ Тада му народ одговори: „Из Закона смо чули да ће Христос живети довека. Како ти, онда, кажеш да ће Син Човечији бити подигнут? Ко је тај Син Човечији?“

³⁵ Исус им одговори: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не обузме. Ко хода по тами, не зна куда иде. ³⁶ Верујте у светлост док је имате, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус је отишао и сакрио се од њих.

Неверовање народа

³⁷ Иако је Исус учинио толике знаке пред њима, они нису веровали у њега. ³⁸ Тако се испунило оно што је рекао пророк Исаија:

³⁹ Због овог нису могли да верују, јер Исаија поново каже:

⁴¹ Исаија је ово рекао, јер је видео Исусову славу, те је говорио о њему.

⁴² Чак су и многи свештеници веровали у њега, али нису смели да се јавно изјасне због фарисеја, да не би били искључени из синагоге. ⁴³ Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.

⁴⁴ Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. ⁴⁵ Ко мене види, види онога који ме је послао. ⁴⁶ Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.

⁴⁷ Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. ⁴⁸ Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. ⁴⁹ Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. ⁵⁰ А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“