Јован 6
New Serbian Translation
Исус храни пет хиљада људи
6 После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). 2 Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. 3 Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. 4 Била је близу Пасха, јудејски празник.
5 Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ 6 Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити.
7 Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“
8 Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: 9 „Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“
10 Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. 11 Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео.
12 Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ 13 Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео.
14 Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“ 15 Међутим, Исус је знао да они хоће да га зацаре на силу, па је зато отишао на једну гору да буде са̂м.
16 Када се спустило вече, његови ученици су сишли до језера. 17 Укрцали су се на бродић и упутили се према Кафарнауму. Било се већ смрачило, а Исус никако да дође. 18 Почео је да дува јак ветар и море се узбуркало. 19 Ученици су веслали неких двадесет пет до тридесет стадија[a] када су опазили Исуса како хода по мору. Када се приближио чамцу, ученици се уплашише. 20 Исус им рече: „То сам ја, не бојте се!“ 21 Тада су хтели да га укрцају у бродић, али бродић се одједном нашао на месту према ком су се упутили.
Исус – хлеб живота
22 Сутрадан су људи који су остали с друге стране језера, опазили да је тамо остао само један бродић. Знали су, наиме, да Исус није ушао у бродић са својим ученицима, него су ученици отишли сами. 23 А из Тиверијаде приспеше други бродићи, близу места где је народ јео хлеб за који је Господ био захвалио Богу. 24 Када је, дакле, народ видео да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у бродиће и отишли у Кафарнаум да га траже.
25 Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“
26 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. 27 Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“
28 Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“
29 Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“
30 Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш? 31 Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“
32 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб. 33 Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“
34 Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“
35 Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети. 36 Али ја сам вам рекао да, иако ме видите, нећете да верујете. 37 Свако кога ми даје Отац долази к мени, а онога који долази к мени нећу одбацити. 38 Јер ја нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу Бога који ме је послао. 39 Ово је воља Бога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је Он дао, него да их ускрснем у Последњи дан. 40 Воља мога Оца је да ко год ме види и поверује у мене, има вечни живот, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан.“
41 На то су Јевреји почели да гунђају, зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао са неба.“ 42 Рекоше: „Зар није то Исус, Јосифов син? Зар му не знамо оца и мајку? Како то сад каже да је сишао са неба?“
43 Исус им рече: „Не гунђајте међу собом! 44 Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан. 45 У Пророцима је записано: ’Сви ће бити од Бога учени.’ Свако ко слуша Оца и прихвати његово учење, долази к мени.
46 Ипак, Оца нико није видео, осим оног који је дошао од Бога; он је видео Оца.
47 Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, има вечни живот. 48 Ја сам хлеб живота. 49 Ваши преци су јели ману у пустињи, а ипак су помрли. 50 Али хлеб који долази са неба је такав да ко једе од њега не умире. 51 Ја сам хлеб живота који је сишао са неба. Ко буде јео од овог хлеба, живеће заувек. Хлеб који ћу ја дати је моје тело које дајем да би свет живео.“
52 На ово Јевреји почеше жестоко да негодују. Питали су се: „Како овај може да нам да̂ своје тело да једемо?“
53 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијег и не пијете крв његову, нећете имати живота у себи. 54 Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га ускрснути у Последњи дан. 55 Јер је моје тело истинска храна и моја крв је истинско пиће. 56 Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. 57 Као што је мене послао живи Отац, те ја живим због Оца, тако ће и онај који мене једе живети због мене. 58 Ово је тај хлеб који је сишао са неба. Он није као онај што су јели ваши преци, јер су они, ипак, помрли. Ко једе овај хлеб, живеће заувек.“ 59 Ово је Исус изрекао у Кафарнауму, док је поучавао у синагоги.
60 Кад су то чули, многи од његових ученика рекоше: „Тешко је усвојити ово учење. Ко може да га прихвати?“ 61 Исус је у себи знао да његови ученици гунђају због његове беседе, те им је рекао: „Зар вас ово наводи да одустанете? 62 А шта ћете рећи када будете гледали Сина Човечијег да се враћа тамо где је пре био?
63 Дух Божији је тај који даје живот. Човек то не може. Речи које сам вам рекао Дух су и живот су. 64 Али, има међу вама оних који не верују.“ Наиме, Исус је од почетка знао да неки неће веровати у њега и ко ће га издати. 65 Тада рече: „Зато сам вам рекао: ’Нико не може доћи к мени, ако му то Отац не омогући.’“
66 Тада су га многи ученици напустили и нису више ишли за њим.
67 Зато је Исус упитао Дванаесторицу: „Да нећете и ви да одете?“
68 Одговори му Симон Петар: „Господе, коме да одемо? Ти имаш речи вечног живота. 69 Ми смо уверени и знамо да си ти свети Божији посланик.“
70 Исус им рече: „Нисам ли баш ја изабрао вас Дванаесторицу? А ипак, један од вас је ђаво.“ 71 Исус је ово рекао мислећи на Јуду, сина Симона Искариота, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.
Footnotes
- 6,19 5 до 6 km.
Јован 6
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Исус храни пет хиљада људи
(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Лк 9,10-17)
6 После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, 2 а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. 3 Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. 4 (А приближавала се Пасха, јудејски празник.)
5 Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«
6 То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.
7 Филип му одговори: »Ни двеста динара[a] не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«
8 А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: 9 »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«
10 Исус рече: »Нека људи поседају.«
На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.
11 Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.
12 Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«
13 И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.
14 Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«
15 А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.
Исус хода по води
(Мт 14,22-27; Мк 6,45-52)
16 Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора, 17 уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима. 18 И море се узбуркало од силног ветра који је задувао. 19 Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија[b], угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.
20 А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«
21 Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.
Исус је хлеб живота
22 Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами. 23 А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу. 24 Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.
25 А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«
26 »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. 27 Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио[c] Бог Отац.«
28 Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?«
29 А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.«
30 Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело? 31 Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘(A)«
32 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб са неба. 33 Јер, Божији хлеб је онај који силази са неба и даје живот свету.«
34 »Господе«, рекоше му они, »дај нам увек тога хлеба.«
35 А Исус им рече: »Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени, неће огладнети, и ко у мене верује, неће никада ожеднети. 36 Али рекао сам вам: видели сте ме, а ипак не верујете. 37 Све што ми Отац даје, доћи ће к мени и нећу одбацити онога ко ми дође. 38 Јер, нисам сишао са неба да извршавам своју вољу, него вољу Онога који ме је послао. 39 А ово је воља Онога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је дао, него да их васкрснем Последњега дана. 40 Јер, ово је воља мога Оца: ко год види Сина и верује у њега, да има вечни живот и да га ја васкрснем Последњега дана.«
41 Тада Јудеји почеше да гунђају против њега зато што је рекао: »Ја сам хлеб који је сишао са неба.«
42 »Зар ово није Исус, Јосифов син?« рекоше. »Зар му не познајемо оца и мајку? Како сад говори: ‚Сишао сам са неба‘?«
43 »Не гунђајте међу собом«, рече им Исус. 44 »Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути Последњега дана. 45 У Пророцима пише: ‚Бог ће поучити све људе.‘(B) Ко год слуша Оца и научи, долази к мени. 46 Нико није видео Оца осим онога који је од Бога – он је видео Оца. 47 Истину вам кажем: ко верује, има вечни живот. 48 Ја сам хлеб живота. 49 Ваши праоци су јели ману у пустињи и помрли. 50 А ово је хлеб који силази са неба – да га човек једе и да не умре. 51 Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ко буде јео овај хлеб, живеће довека. Овај хлеб је моје тело, које ћу дати за живот света.«
52 Тада Јудеји почеше жестоко да расправљају међу собом, говорећи: »Како овај може да нам дâ своје тело да једемо?«
53 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако не једете тело Сина човечијега и не пијете његову крв, немате живота у себи. 54 Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га васкрснути Последњега дана. 55 Моје тело је истинско јело и моја крв истинско пиће. 56 Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. 57 Као што је мене послао живи Отац, и ја живим због Оца, тако ће и онај ко мене једе живети због мене. 58 Ово је хлеб који је сишао са неба, и он није као онај који су јели ваши праоци у пустињи и помрли. Ко једе овај хлеб, живеће довека.«
59 Исус је ово изрекао док је учио народ у синагоги у Кафарнауму.
Речи вечнога живота
60 Када су ово чули, многи његови ученици рекоше: »Тешке су то речи. Ко може да их прихвати?[d]«
61 Исус је сам од себе знао да његови ученици гунђају, па им рече: »Зар вас ово учење саблажњава? 62 А шта ако будете видели Сина човечијега како иде горе, онамо где је био пре? 63 Дух је оно што оживљава, а тело ништа не користи. Речи које сам вам говорио, дух су и живот су. 64 Али има међу вама оних који не верују« – јер је од почетка знао који су они који неће веровати и ко је онај који ће га издати.
65 Онда рече: »Зато сам вам и рекао да нико не може да дође к мени ако му није дато од Оца.«
66 Тада се многи његови ученици вратише и више нису ишли с њим.
67 Исус упита Дванаесторицу: »Да можда и ви не желите да одете?«
68 »Коме да идемо, Господе?« одговори му Симон Петар. »Ти имаш речи вечнога живота, 69 и ми верујемо и знамо да си ти Светац Божији.«
70 А Исус им рече: »Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу? А ипак је један од вас ђаво!«
71 Рекао је то о Јуди, сину Симона Искариотског, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International