Add parallel Print Page Options

Жена ухваћена у прељуби

Исус, пак, оде на Маслинску гору. Ујутро је Исус поново дошао у храм. Сав народ се окупио око њега. Он је сео и почео да их учи. А фарисеји и зналци Светог писма доведу неку жену ухваћену у прељуби и поставе је у средину. Затим су рекли Исусу: „Учитељу, ова жена је ухваћена у самом чину прељубе. Мојсије нам је у Закону заповедио да такве жене каменујемо. Шта ти кажеш на то?“ То су рекли да би га навели да изусти нешто због чега би га оптужили.

Али Исус се сагнуо и почео да пише нешто прстом по тлу. Како су га они непрестано салетали питањима, Исус се исправи и рече им: „Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.“ Онда се поново сагнуо и писао по тлу.

Кад су ови то чули, почеше један по један да одлазе, почевши од најстаријих до последњих. Исус је тако остао са̂м са оном женом која је стајала у средини. 10 Исус се затим усправи и упита је: „Жено, где су они? Зар те нико од њих није осудио?“ 11 „Нико, Господе!“ – одговори жена. Исус јој рече: „Ни ја те не осуђујем. Иди и од сада не греши више!“

Исус – светлост свету

12 Исус се затим поново обратио народу: „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“

13 Рекоше му фарисеји: „Ти сведочиш са̂м за себе и зато твоје сведочанство не вреди.“

14 Исус им одговори: „Ако ја и сведочим са̂м за себе, то је зато што знам одакле долазим и куда одлазим. А ви не знате одакле долазим и куда одлазим. 15 Ви судите по људским мерилима; ја не судим никоме. 16 Ако и судим, мој суд је истинит, јер ја не судим са̂м; са мном је Отац који ме је послао. 17 Па и у вашем Закону пише да је сведочење истинито ако два сведока дају исти исказ. 18 Ја сведочим са̂м за себе, али и Отац који ме је послао сведочи за мене.“

19 Тада су му рекли: „Где је твој отац?“

Исус им одговори: „Ви не познајете ни мене, ни мога Оца. Када бисте познавали мене, познавали бисте и мога Оца.“ 20 Ове речи је Исус изговорио док је поучавао народ у делу храма где су се скупљали прилози. Нико га није ухватио, јер још није био дошао његов час.

Ко је Исус?

21 Исус им поново рече: „Ја одлазим; ви ћете ме тражити, али ћете умрети у свом греху. А тамо где ја идем, ви не можете доћи.“

22 Тада Јевреји рекоше: „Да неће да се убије, јер каже: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи’?“

23 Исус им рече: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. 24 Зато сам вам рекао да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја Јесам, помрећете у својим гресима.“

25 „Ко си ти?“ – питали су га тада. Исус им одговори: „Не говорим ли вам баш то од самог почетка? 26 Много тога имам да кажем о вама и да судим. Ипак, ја говорим свету само оно што сам чуо од онога који је истинит. Он ме је послао.“

27 Али они нису разумели да им Исус говори о Оцу. 28 Исус им тада рече: „Када подигнете Сина Човечијег, тада ћете схватити да Ја Јесам. Ја ништа не чиним са̂м од себе, него говорим како ме је научио Отац. 29 Онај који ме је послао, са мном је; он ме није оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему угодно.“ 30 Након ових његових речи, много људи је поверовало у њега.

Шта чини Авра̂мово потомство?

31 Тада је Исус рекао Јеврејима који су поверовали у њега: „Ако држите моје учење, заиста сте моји ученици. 32 Упознаћете истину и истина ће вас ослободити.“

33 Они му одговорише: „Ми смо Авра̂мово потомство. Никада никоме нисмо робовали. Како то мислиш: ’Постаћете слободни?’“

34 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем, свако ко чини грех, роб је греху. 35 Роб не припада породици заувек, а син припада породици заувек. 36 Стога, ако вас Син ослободи, тада ћете бити стварно слободни. 37 Знам да сте Авра̂мово потомство. Ипак, гледате да ме убијете, јер не прихватате моју реч. 38 Ја говорим оно што сам видео код свог Оца, а ви чините оно што сте чули од свог оца.“

39 Они му одговорише: „Наш отац је Авра̂м.“

Исус им рече: „Да сте Авра̂мова деца, ви бисте чинили Авра̂мова дела. 40 Ви сада гледате да ме убијете, мене који сам вам рекао истину коју ми је Бог рекао. Авра̂м тако шта није чинио. 41 Ви чините оно што ваш отац чини.“

Они му рекоше: „Ми нисмо ванбрачна деца. Бог је наш једини Отац.“

42 Исус им рече: „Када би Бог био ваш Отац, ви бисте ме волели, јер ја сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао по својој вољи, него ме је он послао. 43 Зашто не разумете оно што говорим? Зато што не можете поднети да слушате моју реч. 44 Ђаво је ваш отац и ви хоћете да удовољавате његовим жељама. Он је одувек убица људи и у истини се није задржао, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, он показује своје право лице, јер је лажљивац и отац свих лажи. 45 Ја вам говорим истину и зато ми не верујете. 46 Ко од вас може да докаже да чиним грех? Ако говорим истину, зашто ми не верујете? 47 Ко је од Бога, тај слуша шта му Бог говори. Ви не слушате зато што нисте од Бога.“

48 Јевреји му одговорише: „Нисмо ли у праву кад кажемо да си Самарјанин и да је зли дух у теби?“

49 Исус одговори: „Није зли дух у мени, него ја поштујем свога Оца, а ви мене не поштујете. 50 Ја не тражим славу за себе. Али постоји један који тражи и он суди. 51 Заиста, заиста вам кажем: ко држи моју реч неће никада искусити смрти.“

52 Рекоше му Јевреји: „Сада знамо да је зли дух у теби. Авра̂м је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ’Ко држи моју реч неће никада умрети.’ 53 Зар си ти већи од оца нашег Авра̂ма који је умро? Па и пророци су помрли. За кога се ти то издајеш?“

54 Исус одговори: „Кад бих ја са̂м себи давао част, моја част не би вредела ништа. Мој Отац је онај који ми даје част, за кога ви говорите да је ваш Бог. 55 Ви га не познајете, а ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажљивац као и ви. Међутим, ја га познајем и држим његову реч. 56 Авра̂м, ваш отац, радовао се што ће видети мој долазак. Видео га је и радовао се.“

57 Рекоше му Јевреји: „Немаш још ни педесет година. Како си ти то видео Авра̂ма?“

58 Исус им одговори: „Заиста, заиста вам кажем: пре него што се Авра̂м родио, Ја Јесам.“ 59 На то сви дохватише камење да га каменују, али Исус се уклони од њих и оде из храма.