Јован 11

New Serbian Translation

Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму

Лазарева смрт

11 Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. ² Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. ³ Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“

⁴ Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ ⁵ Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. ⁶ Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.

⁷ Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“

⁸ Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“

⁹ Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. ¹⁰ Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“

¹¹ Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“

¹² Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ ¹³ У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.

¹⁴ Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, ¹⁵ и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“

¹⁶ Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“

Исус – ускрсење и живот

¹⁷ Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. ¹⁸ Пошто је Витанија била око петнаест стадија^[a] удаљена од Јерусалима, ¹⁹ многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. ²⁰ Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.

²¹ Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. ²² Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“

²³ Исус јој рече: „Ускрснуће твој брат.“

²⁴ Марта му одговори: „Знам да ће ускрснути у Последњи дан.“

²⁵ Исус јој одговори: „Ја сам ускрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. ²⁶ И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“

²⁷ Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“

²⁸ Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ ²⁹ Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. ³⁰ Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. ³¹ А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.

³² Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“

³³ Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. ³⁴ Онда их је упитао: „Где сте га положили?“

Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“

³⁵ Исусу навреше сузе.

³⁶ Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“

³⁷ Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“

Исус подиже Лазара из мртвих

³⁸ Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. ³⁹ Исус рече: „Одгурните тај камен!“

Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“

⁴⁰ Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“

⁴¹ Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. ⁴² Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“

⁴³ Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ ⁴⁴ Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.

Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“

Завера против Исуса

⁴⁵ Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. ⁴⁶ Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. ⁴⁷ Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:

„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! ⁴⁸ Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“

⁴⁹ Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! ⁵⁰ Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“

⁵¹ Међутим, он то није рекао са̂м од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, ⁵² и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. ⁵³ Стога су тог дана одлучили да га убију.

⁵⁴ Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.

⁵⁵ Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. ⁵⁶ Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ ⁵⁷ Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.