Јован 6

New Serbian Translation

Исус храни пет хиљада људи

6 После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). ² Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. ³ Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. ⁴ Била је близу Пасха, јудејски празник.

⁵ Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ ⁶ Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити.

⁷ Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“

⁸ Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: ⁹ „Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“

¹⁰ Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. ¹¹ Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео.

¹² Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ ¹³ Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео.

¹⁴ Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“ ¹⁵ Међутим, Исус је знао да они хоће да га зацаре на силу, па је зато отишао на једну гору да буде са̂м.

¹⁶ Када се спустило вече, његови ученици су сишли до језера. ¹⁷ Укрцали су се на бродић и упутили се према Кафарнауму. Било се већ смрачило, а Исус никако да дође. ¹⁸ Почео је да дува јак ветар и море се узбуркало. ¹⁹ Ученици су веслали неких двадесет пет до тридесет стадија^[a] када су опазили Исуса како хода по мору. Када се приближио чамцу, ученици се уплашише. ²⁰ Исус им рече: „То сам ја, не бојте се!“ ²¹ Тада су хтели да га укрцају у бродић, али бродић се одједном нашао на месту према ком су се упутили.

Исус – хлеб живота

²² Сутрадан су људи који су остали с друге стране језера, опазили да је тамо остао само један бродић. Знали су, наиме, да Исус није ушао у бродић са својим ученицима, него су ученици отишли сами. ²³ А из Тиверијаде приспеше други бродићи, близу места где је народ јео хлеб за који је Господ био захвалио Богу. ²⁴ Када је, дакле, народ видео да тамо нема ни Исуса ни његових ученика, ушли су у бродиће и отишли у Кафарнаум да га траже.

²⁵ Нашли су га с друге стране језера и рекли му: „Учитељу, када си дошао овамо?“

²⁶ Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме ви зато што сте видели знаке, него зато што сте јели хлебове и наситили се. ²⁷ Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“

²⁸ Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“

²⁹ Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“

³⁰ Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш? ³¹ Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“

³² Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб. ³³ Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“

³⁴ Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“

³⁵ Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети. ³⁶ Али ја сам вам рекао да, иако ме видите, нећете да верујете. ³⁷ Свако кога ми даје Отац долази к мени, а онога који долази к мени нећу одбацити. ³⁸ Јер ја нисам сишао са неба да чиним своју вољу, него вољу Бога који ме је послао. ³⁹ Ово је воља Бога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је Он дао, него да их ускрснем у Последњи дан. ⁴⁰ Воља мога Оца је да ко год ме види и поверује у мене, има вечни живот, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан.“

⁴¹ На то су Јевреји почели да гунђају, зато што је рекао: „Ја сам хлеб који је сишао са неба.“ ⁴² Рекоше: „Зар није то Исус, Јосифов син? Зар му не знамо оца и мајку? Како то сад каже да је сишао са неба?“

⁴³ Исус им рече: „Не гунђајте међу собом! ⁴⁴ Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао, а ја ћу га ускрснути у Последњи дан. ⁴⁵ У Пророцима је записано: ’Сви ће бити од Бога учени.’ Свако ко слуша Оца и прихвати његово учење, долази к мени.

⁴⁶ Ипак, Оца нико није видео, осим оног који је дошао од Бога; он је видео Оца.

⁴⁷ Заиста, заиста вам кажем: ко верује у мене, има вечни живот. ⁴⁸ Ја сам хлеб живота. ⁴⁹ Ваши преци су јели ману у пустињи, а ипак су помрли. ⁵⁰ Али хлеб који долази са неба је такав да ко једе од њега не умире. ⁵¹ Ја сам хлеб живота који је сишао са неба. Ко буде јео од овог хлеба, живеће заувек. Хлеб који ћу ја дати је моје тело које дајем да би свет живео.“

⁵² На ово Јевреји почеше жестоко да негодују. Питали су се: „Како овај може да нам да̂ своје тело да једемо?“

⁵³ Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човечијег и не пијете крв његову, нећете имати живота у себи. ⁵⁴ Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га ускрснути у Последњи дан. ⁵⁵ Јер је моје тело истинска храна и моја крв је истинско пиће. ⁵⁶ Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. ⁵⁷ Као што је мене послао живи Отац, те ја живим због Оца, тако ће и онај који мене једе живети због мене. ⁵⁸ Ово је тај хлеб који је сишао са неба. Он није као онај што су јели ваши преци, јер су они, ипак, помрли. Ко једе овај хлеб, живеће заувек.“ ⁵⁹ Ово је Исус изрекао у Кафарнауму, док је поучавао у синагоги.

⁶⁰ Кад су то чули, многи од његових ученика рекоше: „Тешко је усвојити ово учење. Ко може да га прихвати?“ ⁶¹ Исус је у себи знао да његови ученици гунђају због његове беседе, те им је рекао: „Зар вас ово наводи да одустанете? ⁶² А шта ћете рећи када будете гледали Сина Човечијег да се враћа тамо где је пре био?

⁶³ Дух Божији је тај који даје живот. Човек то не може. Речи које сам вам рекао Дух су и живот су. ⁶⁴ Али, има међу вама оних који не верују.“ Наиме, Исус је од почетка знао да неки неће веровати у њега и ко ће га издати. ⁶⁵ Тада рече: „Зато сам вам рекао: ’Нико не може доћи к мени, ако му то Отац не омогући.’“

⁶⁶ Тада су га многи ученици напустили и нису више ишли за њим.

⁶⁷ Зато је Исус упитао Дванаесторицу: „Да нећете и ви да одете?“

⁶⁸ Одговори му Симон Петар: „Господе, коме да одемо? Ти имаш речи вечног живота. ⁶⁹ Ми смо уверени и знамо да си ти свети Божији посланик.“

⁷⁰ Исус им рече: „Нисам ли баш ја изабрао вас Дванаесторицу? А ипак, један од вас је ђаво.“ ⁷¹ Исус је ово рекао мислећи на Јуду, сина Симона Искариота, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.