Add parallel Print Page Options

Прво мисијско путовање

Прво Павлово мисијско путовање

13 Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.

На Кипру

Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.

Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега 10 и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! 11 Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“

Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. 12 Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.

У Антиохији Писидијској

13 Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. 14 Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. 15 После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“

16 Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: 17 Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео 18 и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. 19 Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. 20 То је трајало неких четири стотине педесет година.

Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. 21 Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. 22 А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је са̂м посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’

23 Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. 24 Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. 25 Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’

26 Браћо, синови Авра̂мовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. 27 Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. 28 Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. 29 А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30 Међутим, Бог га је ускрснуо из мртвих, 31 те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.

32 И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, 33 он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је ускрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму:

’Ти си Син мој,
    данас си се мени родио.’

34 А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено:

’Ја ћу вам испунити света и поуздана обећања
    која сам дао Давиду.’

35 А у једном другом псалму пише:

’Ти нећеш дати да твој Светац трули.’

36 А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. 37 Али онај кога је Бог ускрсао није подлегао труљењу.

38 Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. 39 Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.

40 Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:

41 ’Гледајте, ругачи,
    чудите се и пропадните,
јер, ево, учинићу нешто у ваше дане,
    у шта не бисте веровали да вам ко исприча.’“

42 Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. 43 Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.

44 Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. 45 Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.

46 Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. 47 Јер, тако нам је са̂м Господ заповедио:

’Одредио сам те да будеш светлост пуцима,
    да будеш спасење до краја земље.’“

48 Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.

49 А реч Господња се ширила по свој околини. 50 Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева. 51 Они, стога, отресоше прашину са својих ногу[a] и одоше у Икониум. 52 А ученици су били пуни радости и Светога Духа.

Footnotes

  1. 13,51 Отресање прашине је био симболични чин скидања одговорности са себе.

Послање Варнаве и Савла

13 У антиохијској цркви су пророци и учитељи били Варнава, Симеон звани Нигер, Лукије Киринац, Манаин, који је одрастао са тетрархом Иродом, и Савле.

Док су једном славили Господа и постили, Свети Дух рече: »Одвојте ми Варнаву и Савла за дело за које сам их позвао.«

Они онда, пошто су постили и помолили се, положише руке на њих и отпустише их.

Апостоли проповедају на Кипру

А они, послани од Светога Духа, одоше у Селевкију, па оданде отпловише на Кипар. Када су стигли у Саламину, објављивали су Божију реч у јудејским синагогама, а Јован им је био помоћник. Обиђоше цело острво све до Пафа, где наиђоше на неког врача и лажног пророка, Јудејина по имену Варисус. Он је био са проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком, који позва к себи Варнаву и Савла и затражи да чује Божију реч. Али њима се супротстави врач Елима – тако се, наиме, преводи његово име – настојећи да проконзула одврати од вере.

Тада га Савле, кога зову и Павле, испуњен Светим Духом, продорно погледа и рече: 10 »Пун си сваког лукавства и подвале, ђавољи сине, непријатељу сваке праведности! Нећеш ли престати да искривљујеш праве путеве Господње? 11 Сада је, ево, Господња рука на теби: ослепећеш и неко време нећеш видети сунца.«

И одмах магла и тама падоше на њега, па он поче да главиња, тражећи ко би га повео за руку.

12 Када је проконзул видео шта се догодило, поверова, задивљен Господњим учењем.

Павле и Варнава у Антиохији Писидијској

13 Павле са својим сапутницима отплови из Пафа и стиже у Пергу у Памфилији. Тамо се од њих одвоји Јован и врати се у Јерусалим, 14 а они из Перге кренуше даље. Када су стигли у Антиохију Писидијску, у суботу уђоше у синагогу и седоше.

15 После читања Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: »Браћо, ако имате реч утехе за народ, говорите.«

16 Тада Павле устаде, махну руком и рече: »Израелци и ви који се бојите Бога, чујте. 17 Бог овог народа, Израела, изабрао је наше праоце и подигао наш народ за време њиховог боравка у Египту, па га испруженом руком извео из њега. 18 Неких четрдесет година подносио их је у пустињи, 19 па је у Ханаану затро седам народа, а њихову земљу дао Израелцима у наследство. Све се то одиграло током неких четири стотине педесет година.

20 »После тога им је дао судије, све до пророка Самуила, 21 када су затражили цара. Тада им је Бог дао Саула сина Кисовог, човека из Венијаминовог племена. Он је владао четрдесет година. 22 Када је њега уклонио, за цара им је поставио Давида, за кога је посведочио: ‚Нашао сам Давида сина Јесејевог, човека по мом срцу. Он ће учинити све што ја хоћу.‘

23 »Бог је од његових потомака, у складу с обећањем, подигао Израелу Спаситеља – Исуса. 24 Пре него што је он дошао, Јован је целом израелском народу проповедао покајничко крштење. 25 Када је Јован завршавао своје дело[a], рекао је: ‚Ја нисам онај за кога ме сматрате. Али, ево, за мном долази онај коме ја нисам достојан ни обућу на ногама да развежем.‘

26 »Браћо, децо Авраамова и ви који се бојите Бога, нама је упућена ова Реч спасења. 27 Јер, становници Јерусалима и њихови поглавари нису препознали Исуса, него су, осудивши га, испунили речи пророкâ које се читају сваке суботе. 28 Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, затражили су од Пилата да га погуби. 29 Када су извршили све што је о њему написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. 30 Али Бог га је васкрсао из мртвих 31 и он се много дана показивао онима који су с њим дошли из Галилеје у Јерусалим, а који су сада његови сведоци пред народом. 32 Ми вам објављујемо еванђеље: обећање које је Бог дао нашим праоцима 33 испунио је нама, њиховој деци, васкрснувши Исуса, као што пише у другом псалму:

‚Ти си мој Син,
    данас те родих.‘(A)

34 А да га је васкрсао из мртвих, да никад не иструне, рекао је овако:

‚Даћу вам поуздане благослове обећане Давиду.‘(B)

35 Тако и на другом месту каже:

‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘(C)

36 Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је. 37 Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо. 38 Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом, 39 Исусом се оправдава свако ко верује. 40 Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:

41 ‚Гледајте, подругљивци,
    чудите се и нестаните,
јер у ваше дане учинићу дело,
    дело у које не бисте поверовали
    да вам га неко исприча.‘«(D)

42 Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре. 43 Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.

44 Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. 45 Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.

46 А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. 47 Јер, овако нам је Господ заповедио:

»‚Учинио сам те светлошћу за незнабошце,
    да спасење пронесеш до крајева земље.‘«(E)

48 Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, 49 а Господња реч се прошири по целом том крају.

50 Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја. 51 Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум. 52 А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.

Footnotes

  1. 13,25 завршавао своје дело Дословно: испунио пут.

13 Now in the church at Antioch(A) there were prophets(B) and teachers:(C) Barnabas,(D) Simeon called Niger, Lucius of Cyrene,(E) Manaen (who had been brought up with Herod(F) the tetrarch) and Saul. While they were worshiping the Lord and fasting, the Holy Spirit said,(G) “Set apart for me Barnabas and Saul for the work(H) to which I have called them.”(I) So after they had fasted and prayed, they placed their hands on them(J) and sent them off.(K)

On Cyprus

The two of them, sent on their way by the Holy Spirit,(L) went down to Seleucia and sailed from there to Cyprus.(M) When they arrived at Salamis, they proclaimed the word of God(N) in the Jewish synagogues.(O) John(P) was with them as their helper.

They traveled through the whole island until they came to Paphos. There they met a Jewish sorcerer(Q) and false prophet(R) named Bar-Jesus, who was an attendant of the proconsul,(S) Sergius Paulus. The proconsul, an intelligent man, sent for Barnabas and Saul because he wanted to hear the word of God. But Elymas the sorcerer(T) (for that is what his name means) opposed them and tried to turn the proconsul(U) from the faith.(V) Then Saul, who was also called Paul, filled with the Holy Spirit,(W) looked straight at Elymas and said, 10 “You are a child of the devil(X) and an enemy of everything that is right! You are full of all kinds of deceit and trickery. Will you never stop perverting the right ways of the Lord?(Y) 11 Now the hand of the Lord is against you.(Z) You are going to be blind for a time, not even able to see the light of the sun.”(AA)

Immediately mist and darkness came over him, and he groped about, seeking someone to lead him by the hand. 12 When the proconsul(AB) saw what had happened, he believed, for he was amazed at the teaching about the Lord.

In Pisidian Antioch

13 From Paphos,(AC) Paul and his companions sailed to Perga in Pamphylia,(AD) where John(AE) left them to return to Jerusalem. 14 From Perga they went on to Pisidian Antioch.(AF) On the Sabbath(AG) they entered the synagogue(AH) and sat down. 15 After the reading from the Law(AI) and the Prophets, the leaders of the synagogue sent word to them, saying, “Brothers, if you have a word of exhortation for the people, please speak.”

16 Standing up, Paul motioned with his hand(AJ) and said: “Fellow Israelites and you Gentiles who worship God, listen to me! 17 The God of the people of Israel chose our ancestors; he made the people prosper during their stay in Egypt; with mighty power he led them out of that country;(AK) 18 for about forty years he endured their conduct[a](AL) in the wilderness;(AM) 19 and he overthrew seven nations in Canaan,(AN) giving their land to his people(AO) as their inheritance.(AP) 20 All this took about 450 years.

“After this, God gave them judges(AQ) until the time of Samuel the prophet.(AR) 21 Then the people asked for a king,(AS) and he gave them Saul(AT) son of Kish, of the tribe of Benjamin,(AU) who ruled forty years. 22 After removing Saul,(AV) he made David their king.(AW) God testified concerning him: ‘I have found David son of Jesse, a man after my own heart;(AX) he will do everything I want him to do.’(AY)

23 “From this man’s descendants(AZ) God has brought to Israel the Savior(BA) Jesus,(BB) as he promised.(BC) 24 Before the coming of Jesus, John preached repentance and baptism to all the people of Israel.(BD) 25 As John was completing his work,(BE) he said: ‘Who do you suppose I am? I am not the one you are looking for.(BF) But there is one coming after me whose sandals I am not worthy to untie.’(BG)

26 “Fellow children of Abraham(BH) and you God-fearing Gentiles, it is to us that this message of salvation(BI) has been sent. 27 The people of Jerusalem and their rulers did not recognize Jesus,(BJ) yet in condemning him they fulfilled the words of the prophets(BK) that are read every Sabbath. 28 Though they found no proper ground for a death sentence, they asked Pilate to have him executed.(BL) 29 When they had carried out all that was written about him,(BM) they took him down from the cross(BN) and laid him in a tomb.(BO) 30 But God raised him from the dead,(BP) 31 and for many days he was seen by those who had traveled with him from Galilee to Jerusalem.(BQ) They are now his witnesses(BR) to our people.

32 “We tell you the good news:(BS) What God promised our ancestors(BT) 33 he has fulfilled for us, their children, by raising up Jesus.(BU) As it is written in the second Psalm:

“‘You are my son;
    today I have become your father.’[b](BV)

34 God raised him from the dead so that he will never be subject to decay. As God has said,

“‘I will give you the holy and sure blessings promised to David.’[c](BW)

35 So it is also stated elsewhere:

“‘You will not let your holy one see decay.’[d](BX)

36 “Now when David had served God’s purpose in his own generation, he fell asleep;(BY) he was buried with his ancestors(BZ) and his body decayed. 37 But the one whom God raised from the dead(CA) did not see decay.

38 “Therefore, my friends, I want you to know that through Jesus the forgiveness of sins is proclaimed to you.(CB) 39 Through him everyone who believes(CC) is set free from every sin, a justification you were not able to obtain under the law of Moses.(CD) 40 Take care that what the prophets have said does not happen to you:

41 “‘Look, you scoffers,
    wonder and perish,
for I am going to do something in your days
    that you would never believe,
    even if someone told you.’[e](CE)

42 As Paul and Barnabas were leaving the synagogue,(CF) the people invited them to speak further about these things on the next Sabbath. 43 When the congregation was dismissed, many of the Jews and devout converts to Judaism followed Paul and Barnabas, who talked with them and urged them to continue in the grace of God.(CG)

44 On the next Sabbath almost the whole city gathered to hear the word of the Lord. 45 When the Jews saw the crowds, they were filled with jealousy. They began to contradict what Paul was saying(CH) and heaped abuse(CI) on him.

46 Then Paul and Barnabas answered them boldly: “We had to speak the word of God to you first.(CJ) Since you reject it and do not consider yourselves worthy of eternal life, we now turn to the Gentiles.(CK) 47 For this is what the Lord has commanded us:

“‘I have made you[f] a light for the Gentiles,(CL)
    that you[g] may bring salvation to the ends of the earth.’[h](CM)

48 When the Gentiles heard this, they were glad and honored the word of the Lord;(CN) and all who were appointed for eternal life believed.

49 The word of the Lord(CO) spread through the whole region. 50 But the Jewish leaders incited the God-fearing women of high standing and the leading men of the city. They stirred up persecution against Paul and Barnabas, and expelled them from their region.(CP) 51 So they shook the dust off their feet(CQ) as a warning to them and went to Iconium.(CR) 52 And the disciples(CS) were filled with joy and with the Holy Spirit.(CT)

Footnotes

  1. Acts 13:18 Some manuscripts he cared for them
  2. Acts 13:33 Psalm 2:7
  3. Acts 13:34 Isaiah 55:3
  4. Acts 13:35 Psalm 16:10 (see Septuagint)
  5. Acts 13:41 Hab. 1:5
  6. Acts 13:47 The Greek is singular.
  7. Acts 13:47 The Greek is singular.
  8. Acts 13:47 Isaiah 49:6