Догађаји у Ефесу

19 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз горња подручја и дошао у Ефес. Тамо је нашао неке ученике ² и упитао их: „Да ли сте примили Светог Духа када сте поверовали?“

Они су му одговорили: „Нисмо ни чули да Свети Дух постоји.“

³ „Онда, каквим сте крштењем крштени?“ – упитао их је Павле.

„Јовановим крштењем“ – одговорише му.

⁴ На то им Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верује у онога који ће после њега доћи, то јест у Исуса.“ ⁵ Када су то чули, крстили су се у име Господа Исуса. ⁶ А када је Павле положио своје руке на њих, Свети Дух је сишао на њих, те су почели да говоре другим језицима и да пророкују. ⁷ Било их је укупно дванаест људи.

⁸ Павле је током три наредна месеца одлазио у синагогу и одважно проповедао. Расправљао је са њима и убеђивао их о Царству Божијем. ⁹ Али, како су неки, који су били окорели и непослушни, пред свима ружили овај Пут, Павле је одступио од њих. Онда је одвојио ученике, па је свакодневно водио расправе у школи неког Тирана. ¹⁰ Ово је потрајало две године, тако да су сви житељи Мале Азије, и Јевреји и Грци, чули реч Господњу. ¹¹ Господ је чинио изванредна чуда преко Павла, ¹² тако да су чак и марамице и делове његове одеће стављали на болеснике, те би их болест напуштала, а зли духови излазили из њих.

¹³ А и неки Јевреји, који су тумарали наоколо и истеривали зле духове, покушали су да призову име Господа Исуса над онима који су били опседнути злим дусима. Говорили су: „У име Исуса кога Павле навешћује, заповедам вам да изађете!“ ¹⁴ То су чинили седам синова неког Скеве, јеврејског водећег свештеника. ¹⁵ Зли дух им је одговорио: „Знам Исуса, а и Павла познајем, али ко сте ви?“ ¹⁶ Човек који је био опседнут злим духом скочи на њих и надвлада их, па су голи и изранављени побегли из те куће.

¹⁷ Све становнике Ефеса, и Јевреје и Грке, обузео је страх када су сазнали за ово, те се величало име Господа Исуса. ¹⁸ Многи који су узверовали долазили су да исповеде и обзнане своја зла дела. ¹⁹ Велики број оних који су се бавили врачарством, доносили су своје врачарске књиге и спаљивали их пред свима. Када су прорачунали њихову вредност, утврдили су да вреде педесет хиљада сребрњака. ²⁰ Тако је, снагом Господњом, реч његова јачала и ширила се.

²¹ Након ових догађања, Павле је одлучио да прође Македонијом и Ахајом и да оде у Јерусалим. „После тога – рекао је Павле – морам да видим и Рим.“ ²² Онда је послао у Македонију своја два помоћника, Тимотеја и Ераста, а он је још неко време провео у Малој Азији.

Побуна у Ефесу

²³ Некако у то време, у Ефесу је избила велика побуна против Пута Господњег. ²⁴ Наиме, неки ковач по имену Димитрије, израђивао је сребрне храмиће богиње Артемиде и тиме обезбеђивао велику зараду занатлијама. ²⁵ Сазва он њих, као и све оне који су се бавили истим занатом, па им рече: „Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла, ²⁶ а видите и чујете како је онај Павле убедио и завео многи народ, не само у Ефесу него и у целој Малој Азији, говорећи да богови направљени људском руком нису богови. ²⁷ Али, није само углед нашег заната доведен у питање, већ и то да се храм велике богиње Артемиде неће сматрати ни за шта. Тиме би се нанела штета величанству богиње, коју поштује цела Мала Азија и сав свет.“

²⁸ Када су то чули, обузео их је гнев, па су почели да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ ²⁹ Сав град се ускомешао. Народ сложно нагрну у позориште вукући Павлове сапутнике, Македонце Гаја и Аристарха. ³⁰ Павле је хтео да изађе пред народ, али му то ученици нису дозволили. ³¹ Такође су му и неки од провинцијских угледника, који су му били пријатељи, поручили да се не појављује у позоришту.

³² Једни су узвикивали једно, а други друго, јер је окупљени народ био збуњен, тако да већина није знала због чега су се окупили. ³³ Неки из народа су подстицали Александра да иступи, јер су га Јевреји гурали напред. Он махну руком желећи да се одбрани пред народом. ³⁴ Међутим, када су људи дознали да је он Јеврејин, почели су сви у један глас да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ То је трајало читава два сата.

³⁵ Тада је градски службеник умирио народ речима: „Грађани Ефеса! Није ли сваком човеку познато да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? ³⁶ Пошто су те ствари неоспорне, требало би да се умирите и да ништа не чините брзоплето. ³⁷ Људи које сте довели нису покрали храм, нити су вређали нашу богињу. ³⁸ Зато, ако Димитрије и мајстори с њим имају какву тужбу против некога, судови су отворени, а и намесници су ту, па нека се туже. ³⁹ Ако неко тражи нешто више, то ће се решити у законитој скупштини. ⁴⁰ Прети нам, наиме, опасност да будемо оптужени за ово што је било данас, јер нема никаквог разлога којим бисмо могли да оправдамо ово комешање.“

⁴¹ После ових речи је распустио скуп.