Павлов говор

22 „Браћо и оци, послушајте сада речи моје одбране коју упућујем вама.“

² Када су они чули да им се обраћа на јеврејском језику, још пажљивије су га слушали.

³ „Ја сам Јеврејин – наставио је Павле. Рођен сам у Тарсу киликијском, али сам одгојен у овом граду, где сам под Гамалиловим надзором био строго подучен Закону наших отаца. Био сам реван за Бога, баш као и ви данас ⁴ До смрти сам прогањао следбенике овог Пута; везивао сам и мушкарце и жене и предавао их у тамницу. ⁵ То може да ми потврди Првосвештеник и цело Веће старешина. Од њих сам, наиме, примио писма за њихову сабраћу у Дамаску, где сам отишао да спроведем у Јерусалим тамошње свезане, да буду кажњени.

⁶ Док сам се путујући приближавао Дамаску, око подне ме је одједном забљеснуло јако светло с неба. ⁷ Пао сам на земљу и чуо глас како ми говори: ’Савле! Савле! Зашто ме прогониш?’

⁸ Упитао сам: ’Ко си ти, господине?’ Он ми је одговорио: ’Ја сам Исус из Назарета кога ти прогониш.’ ⁹ Моји пратиоци су видели светло, али нису разумели глас онога који ми је говорио. ¹⁰ ’Шта да радим, Господе?’ – упитао сам. Господ ми је одговорио: ’Устани и иди у Дамаск. Тамо ће ти бити речено све што ти је одређено да чиниш.’ ¹¹ Пошто сам био обневидео од бљеска оног светла, моји пратиоци су ме повели за руку, па сам тако дошао у Дамаск.

¹² А извесни Ананија, побожан човек који је живео по Закону, о коме су похвално говорили сви тамошњи Јевреји, ¹³ дође к мени, приђе ми и рече: ’Брате Савле, прогледај!’ Истог часа сам прогледао, те сам га видео. ¹⁴ Ананија је наставио: ’Бог наших отаца те је изабрао да сазнаш његову вољу, да видиш Праведника и да чујеш глас из његових уста. ¹⁵ Јер ти ћеш бити његов сведок пред свим људима, па ћеш говорити што си видео и чуо. ¹⁶ Шта сад још чекаш! Устани, крсти се, те се очисти од својих греха призивајући његово име!’

¹⁷ Након што сам се вратио у Јерусалим, док сам се једном молио у храму, пао сам у занос ¹⁸ и видео Господа. Он ми је рекао: ’Пожури и иди брзо из Јерусалима, јер неће прихватити твоје сведочанство о мени!’ ¹⁹ А ја рекох: ’Господе, знају они да сам бацао у тамницу и тукао по синагогама оне који верују у тебе. ²⁰ А када се проливала крв твога сведока Стефана, ја сам стајао тамо, одобравао и чувао одећу оних који су га убијали.’ ²¹ Али он ми је рекао: ’Иди, јер ћу те послати далеко међу незнабошце.’“

Павле у затвору

²² Јевреји су га слушали све до ових речи. Међутим, тада су почели да вичу: „Истреби таквог са земље! Тај не заслужује да живи!“ ²³ Пошто су они викали, витлали огртачима и дизали прашину у ваздух, ²⁴ заповедник је наредио да Павла одведу у касарну и бичевањем га испитају како би сазнао због чега то народ диже толику вику против њега.

²⁵ Када су га опружили и свезали каишевима, Павле рече капетану који је стајао до њега: „Зар ви смете да бичујете римског грађанина који није осуђен?“ ²⁶ Кад је то чуо, капетан је пришао заповеднику и обавестио га о томе. Рекао је: „Шта то хоћеш да учиниш? Па, овај човек је римски грађанин!“

²⁷ Заповедник је пришао Павлу и упитао га: „Реци ми, јеси ли ти римски грађанин?“

„Јесам“ – одговори Павле.

²⁸ Заповедник рече: „Ја сам великом свотом стекао то грађанство.“

„А ја сам се с њим и родио“ – рече Павле.

²⁹ Војници који су приступили да бичевањем испитају Павла истог су тренутка устукнули. И са̂м заповедник се уплашио кад је сазнао да је он римски грађанин, а он га је свезао. ³⁰ Намеравајући да тачно сазна за шта га Јевреји оптужују, заповедник је сутрадан ослободио Павла и наредио да се окупе водећи свештеници и цело Велико веће. Онда је довео Павла и поставио га пред њих.