Павле на Малти

28 Пошто смо се спасли, сазнали смо да се то острво зове Малта. ² Становници Малте су нам исказали несвакидашњу љубазност. Заложили су ватру и све нас позвали к њој због кише која је падала и због хладноће. ³ А када је Павле сакупио гомилу грања и ставио на ватру, изађе змија од топлоте и ухвати му се за руку. ⁴ Угледавши змију како му виси на руци, домороци рекоше један другоме: „Овај човек је сигурно убица; умакао је мору, али му Правда^[a] не дозвољава да живи.“ ⁵ Но, Павле стресе змију у ватру и ништа му се не догоди. ⁶ Људи су очекивали да ће отећи или да ће изненада пасти мртав. Но, кад су после дугог чекања видели да му се ништа необично није догодило, променили су мишљење и рекли да је бог.

⁷ Близу тог места се налазило имање главара тог острва, по имену Публије. Он нас је примио и три дана нас љубазно угостио. ⁸ Публијев отац је тада лежао свладан грозницом и срдобољом. Павле му је пришао, помолио се, положио руке на њега и исцелио га. ⁹ Након што се ово догодило, и остали болесници са острва су долазили и били исцељени. ¹⁰ Становници су нам указали многе почасти, а када смо одлазили, снабдели су нас са свим што нам је било потребно.

Од Малте до Рима

¹¹ После три месеца, укрцасмо се на неку александријску лађу која је презимила на острву и која је на себи имала заштитни знак близанаца Кастора и Полукса. ¹² Допловили смо у Сиракузу, где смо остали три дана. ¹³ Оданде смо пловећи уз обалу дошли у Региум. Сутрадан је почео да дува јужни ветар, тако да смо већ следећег дана стигли у Путеоле. ¹⁴ Тамо смо нашли неку браћу која су нас позвала да проведемо са њима недељу дана. Тако смо дошли у Рим. ¹⁵ Кад су браћа из Рима чула да долазим, изашли су нам у сусрет чак до Апијевог форума и Три крчме. Видевши их, Павле захвали Богу и охрабри се.

Павле у Риму

¹⁶ Када смо стигли у Рим, Павлу је било допуштено да станује као самац са једним војником који га је чувао. ¹⁷ После три дана, Павле је сазвао јудејске вође. Када су се окупили, Павле им је рекао: „Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа или обичаја наших предака, ипак су ме оковали у Јерусалиму и изручили ме Римљанима. ¹⁸ Када су ме испитали, хтели су да ме пусте, јер нису нашли никакву кривицу због које бих био осуђен на смрт. ¹⁹ Но, будући да су се Јевреји успротивили томе, био сам принуђен да се позовем на цара; али не зато да бих оптужио свој народ. ²⁰ Зато сам вас позвао да вас видим и да вам кажем да сам окован овим ланцем због Израиљеве наде.“

²¹ Они му одговорише: „Нисмо примили никаква писма из Јудеје у вези са тобом, нити је ко од браће дошао оданде и јавио нам или рекао нешто лоше о теби. ²² Ипак, желимо да чујемо шта су твоји погледи, јер нам је познато да се против ове секте свуда говори.“

²³ Пошто су му заказали један дан, дошли су у његов стан у још већем броју. Павле им је од јутра до мрака говорио и сведочио о Божијем Царству, убеђујући их о Исусу на темељу Мојсијевог Закона и Пророка. ²⁴ Једни су били уверени у оно што је Павле рекао, док други нису поверовали.

²⁵ И како нису могли да се сложе, почели су да се разилазе. Након тога, Павле је дао свој суд: „Свети Дух је рекао истину вашим прецима преко пророка Исаије:

²⁸ Знајте, стога, да је ово Божије спасење послано незнабошцима и они ће га послушати.“ ²⁹ А када је ово рекао, Јевреји одоше жучно се расправљајући међу собом.

³⁰ Павле је у свом изнајмљеном стану остао пуне две године и примао све који су долазили к њему. ³¹ Ту је сасвим слободно и без сметњи навештавао Царство Божије и поучавао о Господу Исусу Христу.