Петар и Јован пред судом

4 Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји. ² Били су веома узнемирени што су учили народ и објављивали да је у Исусу ускрсење мртвих. ³ Ухватили су Петра и Јована и бацили их у затвор до наредног дана, јер је већ било вече. ⁴ Ипак, многи од оних који су чули Петрову поруку су узверовали, тако да је број верника порастао на пет хиљада.

⁵ Следећег дана су се у Јерусалиму окупили поглавари, старешине и зналци Светог писма, ⁶ затим Првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и други из првосвештеничке лозе. ⁷ Извели су апостоле пред себе и упитали их: „Каквом силом и у чије име сте то учинили?“

⁸ Тада Петар, испуњен Светим Духом, одговори: „Поглавари и старешине народа! ⁹ Ако смо данас изведени на саслушање због доброг дела које смо учинили болесном човеку и због начина његовог исцелења, ¹⁰ онда знајте и ви и читав израиљски народ: то је учињено у име Исуса Христа из Назарета, кога сте ви разапели, а кога је Бог ускрсао. Његова сила је учинила да овај човек стоји пред вама здрав. ¹¹ Исус је ’камен што сте ви, градитељи, одбацили, а који је постао камен угаони.’

¹² Спасења нема ни у једном другом, јер под небом нема другог имена међу људима, које нас може спасти.“

¹³ Када су присутни видели Петрову и Јованову одважност и дознали да су необразовани и обични људи, били су запањени. Препознали су у њима оне који су били са Исусом. ¹⁴ Но, гледајући исцељеног човека како стоји са њима, остали су без речи. ¹⁵ Тада су наредили Петру и Јовану да напусте Велико веће, а они су почели да се саветују међу собом: ¹⁶ „Шта да радимо са овим људима? Не можемо порећи да су учинили овај знак, јер се то одиграло наочиглед свих становника Јерусалима. ¹⁷ Ипак, да се ово учење не би још више проширило у народу, запретићемо им да никоме не проповедају у Исусово име.“

¹⁸ Тада су дозвали апостоле и наредили им да нипошто не говоре нити уче у Исусово име. ¹⁹ Али, Петар и Јован им одговорише: „Просудите сами да ли је право пред Богом да се више покоравамо вама или Богу, ²⁰ јер не можемо престати да говоримо о ономе што смо чули и видели.“

²¹ Чланови Већа су им још једном запретили, па су их пустили на слободу. Нису могли да се одлуче како да их казне, јер је сав народ славио Бога за оно што се догодило. ²² Наиме, човек који је био чудесно исцељен имао је више од четрдесет година.

Молитва за храброст апостола

²³ Чим су Петар и Јован били ослобођени, отишли су к својима и известили их о ономе што су им водећи свештеници и старешине рекли. ²⁴ Када су чули ово, једнодушно су се помолили Богу речима: „О, Господару, Створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима. ²⁵ Ти си Духом Светим, преко нашег праоца, Давида, твога слуге рекао:

²⁷ Да, заиста су се удружили у овом граду Ирод, Понтије Пилат, незнабошци и израиљски народ против твога светог слуге Исуса, кога си помазао. ²⁸ Они су учинили оно што си ти по својој вољи и сили унапред одредио. ²⁹ А сада, Господе, погледај на њихове претње и дозволи својим слугама да с пуном слободом навешћују твоју реч. ³⁰ Испружи своју руку да се догађају исцељења, знаци и чуда – именом твога светог слуге Исуса.“

³¹ Када су се помолили, потресла се кућа у којој су били окупљени, те су се сви испунили Духом Светим. Затим су одважно навештавали Божију реч.

Јединство прве Цркве

³² А сви који су поверовали били су једнодушни и истомислени. Нико сопствену имовину није називао својом, него им је све било заједничко.

³³ Апостоли су са великом силом сведочили о Исусовом ускрсењу, а Бог је изливао своју велику милост на њих. ³⁴ Међу њима нико није оскудевао, јер су сви они који су поседовали земљу или куће то продавали, ³⁵ а новац доносили апостолима. Од тога се делило свакоме према његовим потребама.

³⁶ Тако је и неки Левит по имену Јосиф, родом с Кипра, кога су апостоли прозвали Варнава (што значи „син утехе“), ³⁷ продао њиву коју је поседовао, а новац предао апостолима.