Павлово обраћење

9 Савле је, у међувремену, и даље љутито претио да ће побити ученике Господње. Зато је отишао код Првосвештеника ² и од њега затражио писмено одобрење за синагоге у Дамаску, да ако нађе следбенике Пута Господњег, било мушкарце или жене, може да их свезане спроведе у Јерусалим. ³ Када се приближио Дамаску, одједном га је обасјало јако светло са неба. ⁴ Тада је пао на земљу и зачуо глас који му рече: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“

⁵ „Ко си ти, господине^[a]?“ – упитао је Савле. „Ја сам Исус кога ти прогониш“ – одговори глас. ⁶ „А сад устани и уђи у град и тамо ће ти се рећи шта треба да радиш.“

⁷ Савлови пратиоци су занемели; чули су глас, али нису видели никога. ⁸ Када је Савле устао са земље, отворио је очи, али ништа није могао да види, тако да су га узели за руку и довели у Дамаск. ⁹ Три дана није могао да види, а за то време није ни јео ни пио.

¹⁰ У Дамаску је живео неки ученик по имену Ананија. Њему је Господ у виђењу рекао: „Ананија!“ „Ево ме, Господе“ – одговорио је Ананија.

¹¹ „Иди у Јудину кућу – рече Господ – у улицу која се зове ’Права’, и потражи Таршанина по имену Савле. Он се управо сада моли. ¹² Савле је у виђењу видео човека по имену Ананија како улази и ставља руке на њега да би прогледао.“

¹³ Ананија му одговори: „Господе, чуо сам од многих да је овај човек нанео много зла твом светом народу у Јерусалиму. ¹⁴ Чак и овде има овлашћење од Првосвештеника да свеже све који призивају твоје име.“

¹⁵ Господ му рече: „Иди, јер је он оруђе које сам изабрао да објави моје име народима, царевима, и народу израиљском. ¹⁶ Ја ћу му, наиме, показати колико мора да претрпи за моје име.“

¹⁷ Ананија је отишао, ушао у кућу и положио своје руке на њега, те рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се указао на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Светог Духа.“ ¹⁸ Истог тренутка са његових очију спаде нешто као крљушт, те је прогледао. Тада је устао и био крштен. ¹⁹ Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска, ²⁰ и одмах почео да проповеда по синагогама да је Исус Син Божији.

Павле се враћа у Јерусалим

²¹ Сви који су га слушали, чудили су се: „Није ли ово онај – питали су се – што је у Јерусалиму истребљивао оне који зазивају то име? Зар није дошао овде да их свезане доведе пред водеће свештенике?“ ²² Савлово проповедање бивало је све силније, па је Јевреје из Дамаска остављао без речи, доказујући да је Исус Христос.

²³ Након дуже времена, Јевреји скују заверу да га убију. ²⁴ Савле је, међутим, сазнао за њихову намеру. Јевреји су, пак, и дању и ноћу будно мотрили на градска врата да би га убили. ²⁵ Но, ученици су га ноћу спустили у кошари преко градских зидина.

²⁶ Кад је Савле дошао у Јерусалим, покушао је да се придружи ученицима. Ипак, сви су га се плашили, јер нису веровали да је заиста ученик. ²⁷ Тада га је Варнава прихватио и одвео га апостолима. Испричао је апостолима како је Савле видео Господа који му је говорио и како је у Дамаску храбро проповедао у Исусово име.

²⁸ Тако је Савле остао са њима, па је ишао по Јерусалиму и храбро проповедао у Исусово име. ²⁹ Говорио је и расправљао са Јеврејима који су говорили грчки, али су и они настојали да га убију. ³⁰ Када су то браћа сазнала, одвели су га у Кесарију и оданде га послали у Тарс.

³¹ И тако је Црква уживала мир у целој Јудеји, Галилеји и Самарији. Подизала се и живела у страхопоштовању према Богу, растући бројчано потпором Светога Духа.

Енејино оздрављење

³² Једном је Петар обилазио све цркве, па је свратио к светима који су живели у Лиди. ³³ Тамо је нашао човека по имену Енеја који је осам година одузет лежао на постељи. ³⁴ Петар му рече: „Енеја, Исус Христос те исцељује; устани и намести свој кревет!“ Енеја устаде истог трена. ³⁵ Када су видели Енеју, сви становници Лиде и Сарона су се окренули Господу.

Ускрсење Тавите

³⁶ У Јопи је, опет, живела нека ученица по имену Тавита (што у преводу значи „Кошута“), која је увек чинила добра дела и помагала сиромашнима. ³⁷ Баш у то време се разболела и умрла. Окупали су је и положили у собу на спрату. ³⁸ Пошто је Лида била близу Јопе, ученици, чувши да је Петар тамо, послаше му два човека са молбом: „Дођи к нама без оклевања!“

³⁹ Петар је устао и отишао са њима. Чим је стигао, одвели су га у горњу собу. Све удовице су стајале око њега; плакале су и показивале хаљине и огртаче које је Тавита израдила док је била са њима.

⁴⁰ Тада је Петар све њих послао напоље, па је клекнуо и помолио се. Затим се окренуо према мртвом телу и рекао: „Тавита, устани!“ Она отвори очи, угледа Петра и седе. ⁴¹ Он је прихвати за руку и подиже је. Затим је позвао верујуће и удовице, и показао им је живу. ⁴² За ово су сазнали сви становници Јопе, те су многи од њих поверовали у Господа. ⁴³ Петар је, пак, остао извесно време у Јопи код неког Симона кожара.