Дела апостолска 13

New Serbian Translation

Прво мисијско путовање

Прво Павлово мисијско путовање

13 Међу пророцима и учитељима антиохијске цркве били су: Варнава, Симеун кога су звали „Нигер“, Лукије из Кирине, Манаин који је одгојен са царом Иродом тетрархом и Савле. ² Док су једном служили Господу и постили, Свети Дух им је рекао: „Издвојте ми Савла и Варнаву за дело на које сам их позвао.“ ³ Тада, након што су постили и молили се, положили су руке на њих, па су их отпремили.

На Кипру

⁴ Павле и Варнава су, послани од Духа Светога, отишли у Селеукију, и одатле отпловили за Кипар. ⁵ Стигавши у Саламину, објављивали су Божију реч по јудејским синагогама. Са собом су водили и Јована као помоћника.

⁶ Путујући по целом острву, стигли су до Пафа. Тамо су срели неког врачара, лажног пророка, Јеврејина који се звао Варисус. ⁷ Он је био у пратњи проконзула Сергија Павла, разборитог човека. Овај је тражио да чује Божију реч, па је позвао Варнаву и Савла. ⁸ Међутим, њима се супротставио Елима, врачар (што је превод његовог имена), настојећи да одврати проконзула од вере. ⁹ Тада је Савле, звани и „Павле“, надахнут Духом Светим, упро поглед у њега ¹⁰ и рекао му: „Сине ђавољи и непријатељу свега што је праведно! Пун си сваке врсте лукавства и преваре! Зар нећеш престати да изврћеш праве путеве Господње?! ¹¹ Сад се, ево, Господња рука подиже против тебе: ослепећеш и неко време нећеш видети светлост сунца.“

Истог трена густа тама паде на њега, те је тумарао около и тражио неког да га води за руку. ¹² Када је проконзул видео шта се догодило, поверовао је, задивљен учењем о Господу.

У Антиохији Писидијској

¹³ Након тога су Павле и његови сапутници отпловили из Пафа и дошли у Пергу у Памфилији. Ту их је Јован Марко напустио и вратио се у Јерусалим. ¹⁴ Из Перге су продужили и дошли у Антиохију Писидијску. У суботу су ушли у синагогу и сели. ¹⁵ После читања из Закона и Пророка, старешине синагоге им поручише: „Браћо, ако имате какву реч утехе за народ, реците.“

¹⁶ Павле је устао, дао руком знак и почео да говори: „Израиљци и остали који се бојите Бога, чујте: ¹⁷ Бог овог народа израиљског изабрао је наше очеве и подигао овај народ у туђини, у земљи египатској. Оданде их је својом великом силом извео ¹⁸ и око четрдесет година их стрпљиво подносио у пустињи. ¹⁹ Кад је уништио седам народа у земљи хананској, дао им је у наследство њихову земљу. ²⁰ То је трајало неких четири стотине педесет година.

Након тога, Бог им је дао судије све до пророка Самуила. ²¹ Онда су затражили цара и Бог им је дао Саула, Кисовог сина, из Венијаминовог племена, који је владао четрдесет година. ²² А када га је уклонио, поставио им је Давида за цара, за кога је са̂м посведочио: ’Нашао сам Давида, Јесејевог сина, човека по моме срцу, који ће учинити све што је по мојој вољи.’

²³ Из његовог потомства је Бог, по свом обећању, подигао Израиљу Спаситеља Исуса. ²⁴ Пре његовог доласка, Јован је свем израиљском народу проповедао крштење за покајање од греха. ²⁵ Кад је Јован завршавао своју службу, рекао је: ’За кога ме ви сматрате? Ја нисам он. Али, ево, после мене долази онај коме ја нисам достојан ни сандале на ногама да одвежем.’

²⁶ Браћо, синови Авра̂мовог рода и сви ви богобојазни, нама је упућена порука о овом спасењу. ²⁷ Становници Јерусалима и њихове старешине нису препознали Исуса, већ су га осудили. Тако су испунили речи пророка које се сваке суботе читају. ²⁸ Иако нису нашли никакву кривицу која заслужује смрт, тражили су од Пилата да га погуби. ²⁹ А кад су извршили све што је о њему у Писму написано, скинули су га са дрвета и положили у гроб. ³⁰ Међутим, Бог га је ускрснуо из мртвих, ³¹ те се много дана јављао онима који су са њим дошли из Галилеје у Јерусалим. Они су сада његови сведоци пред народом.

³² И ми вам објављујемо Радосну вест: обећање које је Бог дао нашим прецима, ³³ он је испунио на нама, њиховим потомцима, кад је ускрсао Исуса, баш као што је записано у другом псалму:

³⁴ А о томе да га је Бог подигао из мртвих, да више никад не подлегне труљењу, овако је речено:

³⁵ А у једном другом псалму пише:

³⁶ А кад је Давид послужио Божијој намери у своме нараштају, умро је и био сахрањен поред својих предака, те је иструнуо. ³⁷ Али онај кога је Бог ускрсао није подлегао труљењу.

³⁸ Стога знајте, браћо, да вам се посредством Исуса навешћује опроштење греха; од свих њих Мојсијев Закон није могао да вас оправда. ³⁹ Његовим посредством свако ко верује бива оправдан.

⁴⁰ Зато пазите да вам се не догоди оно што су пророци рекли:

⁴² Кад су излазили из синагоге, замолили су их да им и идуће суботе говоре о овоме. ⁴³ Кад се скуп разишао, много је Јевреја и побожних обраћеника на јудејску веру кренуло за Павлом и Варнавом. Ови су разговарали са њима и потстицали их да наставе да живе по милости Божијој.

⁴⁴ Следеће суботе окупио се скоро сав град да чује реч Божију. ⁴⁵ Међутим, када су Јевреји видели то мноштво људи, обузела их је завист, па су се супротставили, погрдно се изражавајући о ономе што је Павле говорио.

⁴⁶ Павле и Варнава су им храбро одговорили: „Требало је да се реч Божија проповеда прво вама. Али пошто је ви одбијате и не сматрате себе вреднима вечног живота, ми се окрећемо незнабошцима. ⁴⁷ Јер, тако нам је са̂м Господ заповедио:

⁴⁸ Кад су то незнабошци чули, радовали су се и славили реч Господњу, па су узверовали сви који су били одређени за вечни живот.

⁴⁹ А реч Господња се ширила по свој околини. ⁵⁰ Међутим, Јевреји су побунили неке од угледних и богобојазних жена и водеће људе у граду, те су покренули прогон против Павла и Варнаве и изгнали их из својих крајева. ⁵¹ Они, стога, отресоше прашину са својих ногу^[a] и одоше у Икониум. ⁵² А ученици су били пуни радости и Светога Духа.