Исаија 16

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

16 Пошаљи јагњад владару земље,
    из Селе у пустињи
    до горе Кћери сионске.
² Као птице које се разбеже,
    избачене из гнезда,
такве ће бити Моавке
    на газовима Арнона.
³ »Дај нам савет!
    Донеси одлуку!
Нека ти сенка сред поднева
    буде као ноћ.
Сакриј прогнане!
    Не одај бегунце!
⁴ Пусти прогнане из Моава
    да бораве код тебе.
Буди им заклон
    од уништитеља.«

»Тлачитељ ће скончати,
    престаће уништење;
    угњетач ће ишчезнути из земље.
⁵ У љубави ће се учврститити престо
    и на њему ће седети у истини,
у Давидовом шатору,
    судија који тражи правду
    и хита да поступи правично.

⁶ »Чули смо за Моавову охолост,
    његову превелику охолост,
његову уображеност, надменост и бахатост.
    Али празно је његово хвалисање.
⁷ Зато Моавци кукају над Моавом,
    сви до једног.
За колачима од сувог грожђа
    из Кир-Харесета
    сломљено наричу.
⁸ Вену хешбонске њиве,
    а тако и лоза у Сивми.
Незнабожачки владари
    најбоље чокоте изломише,
који су некад досезали све до Јаазера
    и ширили се у пустињу,
а изданци им се пружали све до мора.

⁹ »Зато плачем као што Јаазер плаче
    над лозом Сивме.
Сузама вас заливам,
    Хешбоне и Елале.
Утихну клицање због
    ваших зрелих плодова
    и жетви.
¹⁰ Радост и клицање несташе из воћњака;
    нема у виноградима песме ни подврискивања.
Нико грожђе за вино не гази у муљачама,
    јер ја сам окончао клицање.

¹¹ »Срце ми за Моавом јечи као лира
    и душа ме боли због Кир-Хереша^[a].

¹² »Када Моав дође на своју узвишицу,
    само ће се изнурити;
када оде у своје светилиште да се моли,
    неће му користити.«