Add parallel Print Page Options

Вавилонски богови

46 Бел се повија, Нево клеца,
    товарне животиње носе њихове идоле.
Ликови које уоколо носате
    тешко су бреме исцрпљеним животињама.
Клецају, повијају се заједно,
    немоћни да спасу товар,
    и они сами у заточеништво одлазе.

»Слушај ме, народе Јаковљев,
    сви ви који сте још остали од народа Израеловог,
ви које подупирем од кад сте зачети
    и носим од кад сте се родили.
И када остарите, ја сам Он,
    и када вам коса оседи, ја ћу вас подупирати.
Ја сам вас начинио и ја ћу вас носити,
    ја ћу вас подупирати и ја ћу вас избављати.

»С ким ћете ме упоредити или изједначити?
    С ким ћете ми наћи сличност,
    да можемо да се поредимо?
Неки сипају злато из вреће
    и мере сребро на кантару,
унајмљују златара да од њега направи бога,
    пред којим падају ничице и клањају му се.
Дижу га на плећа и носе,
    стављају на његово место
    и он тамо стоји и оданде се не миче.
Ако га неко позове, он се не одазива
    и никог не може да спасе невоље.
Сећајте се тога и будите јаки,
    примите то к срцу, бунтовници.
Сећајте се онога што је било пре,
    у давној прошлости.
Ја сам Бог, и нема другога;
    ја сам Бог, и нико ми није сличан.
10 Ја од почетка обзнањујем крај,
    од давнина шта ће тек да буде.
Ја кажем: Мој наум ће се извршити
    и учинићу све што желим.
11 Са истока позивам птицу грабљивицу,
    за свој наум човека из далеке земље.
Рекао сам, и извршићу;
    наумио сам, и учинићу.
12 Слушајте ме, ви тврдоглави,
    ви који сте далеко од праведности.
13 Примичем своју праведност
    – није више далеко,
    моје спасење неће задоцнити.
Спасење ћу дати Сиону,
    своју Славу Израелу.«