Исаија 64

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

64 О, кад би небеса поцепао и сишао!
    Планине би се затресле пред тобом!
² Као што огањ запали гранчице
    и чини да вода прокључа,
сиђи да обзнаниш своје Име
    својим непријатељима,
    да народи задрхте пред тобом!
³ Јер, када си чинио страхотна дела
    која нисмо очекивали,
силазио си и планине су се
    тресле пред тобом.
⁴ Од прадавних времена нико није чуо,
    ниједно ухо није чуло,
ниједно око видело
    другога Бога осим тебе,
    који ради у корист оних који га ишчекују.
⁵ Ти прискачеш у помоћ
    онима који радо чине оно што је право,
    који се сећају твојих путева.
Али, кад си се разгневио,
    ми згрешисмо
и непрестано грешимо.
    Како онда да се спасемо?

⁶ Сви смо постали као нечист човек,
    а сва наша праведна дела као запрљана крпа.
Сви се сушимо као лист,
    а наши греси нас односе као ветар.
⁷ Нико не призива твоје Име
    нити се труди да до тебе допре,
јер ти си своје лице сакрио од нас
    и пустио нас да ископнимо
    због наших греха.
⁸ А ипак, ГОСПОДЕ, ти си наш Отац.
    Ми смо глина, ти си грнчар –
    сви смо твоје дело.
⁹ Не гневи се прекомерно, ГОСПОДЕ,
    не сећај се наших греха довека.
Погледај на нас, молимо те,
    јер сви смо твој народ.
¹⁰ Твоји свети градови постадоше пустиње;
    Сион је пустиња, Јерусалим пустолина.
¹¹ Наш свети и славни Храм,
    где су ти наши очеви исказивали хвалу,
спаљен је огњем
    и све нама драгоцено у рушевинама лежи.
¹² Зар ћеш се после свега и даље суспрезати, ГОСПОДЕ?
    Зар ћеш и даље ћутати и прекомерно нас кажњавати?