Исус Навин 22

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Исус Навин благосиља племена источно од Јордана

22 Исус Навин позва Рувимовце, Гадовце и половину Манасијиног племена, ² па им рече: »Држали сте се свега што вам је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, а покоравали сте се и мени у свему што сам вам заповедио. ³ Нисте напустили своје сународнике све ово дуго време до дана данашњег, него сте извршили задатак који вам је поверио ГОСПОД, ваш Бог.

⁴ »А сада, пошто је ГОСПОД, ваш Бог, и вашим сународницима дао починак као што им је обећао, вратите се својим кућама у земљи коју вам је Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ, дао у посед на источној страни реке Јордан. ⁵ Само, врло помно извршавајте заповести и законе које вам је дао Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ: да волите ГОСПОДА, свога Бога, да идете свим његовим путевима, да се држите његових заповести, да га се чврсто држите и да му служите свим својим срцем и свом својом душом.«

⁶ Онда их Исус Навин благослови и отпусти, и они одоше кући.

⁷ (Једној половини Манасијиног племена Мојсије је дао земљу у Башану, а другој половини је Исус Навин дао земљу међу њиховим сународницима на западној страни реке Јордан.)

Када их је Исус Навин послао кући, благослови их ⁸ и рече: »Вратите се кући са својим великим богатством – са много стоке, са сребром, златом, бронзом и гвожђем и са силном одећом – па поделите са својим сународницима плен који сте одузели од својих непријатеља.«

⁹ Тако Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена одоше од осталих Израелаца у Шилу у земљи Ханаан, да би се вратили у Гилад, своју земљу, коју су стекли онако како им је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.

Жртвеник код Јордана

¹⁰ Стигавши у Гелилот близу реке Јордан у Ханаану, Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена подигоше крај реке Јордан велик жртвеник. ¹¹ Када су остали Израелци чули да су Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена подигли жртвеник на граници Ханаана, у Гелилоту, близу реке Јордан, на израелској страни, ¹² сва израелска заједница окупи се у Шилу да крене у рат против њих. ¹³ Израелци послаше у Гилад Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена Пинхаса, сина свештеника Елеазара. ¹⁴ С њим послаше и десет поглавара, по једног из сваког израелског племена, од којих је сваки био глава породице међу израелским братствима.

¹⁵ Када су стигли у Гилад Рувимовцима, Гадовцима и половини Манасијиног племена, рекоше им: ¹⁶ »Овако каже сва ГОСПОДЊА заједница: ‚Како сте могли овако да изневерите Бога Израеловог? Како сте могли да се окренете од ГОСПОДА и да сада, у својој побуни против ГОСПОДА, подигнете жртвеник? ¹⁷ Зар нам грех у Пеору није био довољан? Ни до дана данашњег нисмо се очистили од тога греха, иако је помор снашао ГОСПОДЊУ заједницу. ¹⁸ Зар се сада окрећете од ГОСПОДА? Ако се ви данас буните против ГОСПОДА, сутра ће се он разгневити на сву израелску заједницу. ¹⁹ Ако је земља коју поседујете нечиста, пређите овамо, у ГОСПОДЊУ земљу, где стоји ГОСПОДЊЕ боравиште, и узмите део земље међу нама. Али не буните се против ГОСПОДА ни против нас подижући за себе други жртвеник осим жртвеника ГОСПОДА, нашег Бога. ²⁰ Када је Ахан син Зарин прекршио заповест о потпуном уништењу града, зар се није ГОСПОДЊА срџба оборила на сву израелску заједницу? Није само он погинуо због свога греха.‘«

²¹ Тада Рувимовци, Гадовци и половина Манасијиног племена одговорише главама Израелових братстава: ²² »Бог над боговима, ГОСПОД, Бог над боговима, ГОСПОД, зна! Нека и Израел зна! Ако је ово била побуна или ако смо изневерили ГОСПОДА, немојте данас да нас поштедите. ²³ Ако смо себи саградили жртвеник да бисмо се окренули од ГОСПОДА и да бисмо на жртвенику приносили жртве паљенице или житне жртве или жртве за заједништво, нека нас сâм ГОСПОД казни. ²⁴ Не, него то смо урадили из страха да ће сутра ваши потомци рећи нашим потомцима: ‚Шта ви имате са ГОСПОДОМ, Богом Израеловим? ²⁵ ГОСПОД је поставио реку Јордан као границу између нас и вас Рувимоваца и Гадоваца! Ви немате удела у ГОСПОДУ!‘ Тако би ваши потомци могли да наведу наше потомке да престану да се боје ГОСПОДА. ²⁶ Зато смо рекли: ‚Хајде да се припремимо за то и да подигнемо жртвеник, али не за жртве паљенице и клане жртве‘, ²⁷ него да буде сведочанство између нас и вас и између нараштајâ који ће доћи, да ћемо заиста да служимо ГОСПОДУ у његовом светилишту нашим жртвама паљеницама, кланим жртвама и жртвама за заједништво. Тако ваши потомци неће сутра моћи да кажу нашим потомцима: ‚Ви немате удела у ГОСПОДУ.‘ ²⁸ И још смо рекли: ‚Ако икад тако кажу нама или нашим потомцима, одговорићемо: »Погледајте ову преслику ГОСПОДЊЕГ жртвеника коју су начинили наши праоци, не за жртве паљенице и клане жртве, него као сведочанство између вас и нас.«‘ ²⁹ Далеко било да се бунимо против ГОСПОДА и да се окренемо од њега данас подижући жртвеник за жртве паљенице, житне и клане жртве, осим жртвеника ГОСПОДА, нашег Бога, који стоји пред његовим Боравиштем.«

³⁰ Када су свештеник Пинхас и поглавари заједнице – главе израелских братстава – чули шта су рекли Рувимовци, Гадовци и Манасијевци, били су задовољни.

³¹ Тада Пинхас, син свештеника Елеазара, рече Рувимовцима, Гадовцима и Манасијевцима: »Данас знамо да је ГОСПОД међу нама, јер нисте изневерили ГОСПОДА. Сада сте избавили Израелце из ГОСПОДЊЕ руке.«

³² Потом се Пинхас, син свештеника Елеазара, и поглавари вратише из Гилада, од Рувимоваца и Гадоваца, Израелцима у Ханаан и известише их. ³³ Израелци су били задовољни оним што су чули, па су благосиљали Бога и нису више говорили да ће да ратују против Рувимоваца и Гадоваца и да опустоше земљу у којој ови живе. ³⁴ А Рувимовци и Гадовци назваше жртвеник: »Сведочанство међу нама да је ГОСПОД Бог.«