Add parallel Print Page Options

Савез петорице царева против Гаваона

10 Кад је Адони-Седек, цар јерусалимски, чуо да је Исус освојио Гај и да га је изручио клетом уништењу, учинивши са Ајем и његовим царем као што је учинио са Јерихоном и његовим царем, и да су становници Гаваона склопили мир са Израиљцима, те да живе у њиховој близини, веома се уплашио. Наиме, Гаваон је био значајан град, као један од царских градова. Био је већи од Гаја, а сви његови људи су били ратници. Адони-Седек, цар јерусалимски, је послао поруку Оаму, цару хевронском, Пираму, цару јармутском, Јафији, цару лахиском, и Давиру, цару еглонском: „Дођите к мени и помозите ми да освојим Гаваон, јер је склопио мир са Исусом и Израиљцима.“

На то се удружише пет царева аморејских, цар јерусалимски, цар хевронски, цар јармутски, цар лахиски и цар еглонски, и кренуше са свом својом војском на Гаваон. Опсели су град и напали га.

Тада су Гаваоњани послали поруку Исусу у табор у Галгалу: „Не напуштај своје слуге него се пожури к нама, да нас избавиш и да нам помогнеш, јер су се сабрали против нас сви цареви аморејски, који живе у горју.“

Исус крене из Галгала, а са њим сав народ способан за рат и сви најбољи ратници. Господ рече Исусу: „Не бој их се, јер ћу их предати у твоје руке. Ни један од њих ти неће одолети.“

Исус их изненада нападне, пошто је целе ноћи ишао од Галгала. 10 Господ је унео пометњу међу њих пред Израиљем, који им је нанео велики пораз код Гаваона. Побегли су путем према Вет-Орону. Израиљци су их тукли све до Азеке и Македе. 11 А док су бежали пред Израиљцима низ Вет-Оронску стрмину, Господ их је засипао великим градом са неба до Азеке. Више их је погинуло од града него што су их Израиљци побили својим мачевима.

12 Онога дана кад је Господ предао Аморејце Израиљцима, Исус се обрати Господу пред Израиљцима и повика:

„Стани, сунце, над Гаваоном,
    и месече, над долином Ајалона!“
13 Умири се сунце, и стаде месец,
    док се народ није осветио својим непријатељима.

Није ли то записано у Књизи Јашаревој?

Сунце стаде насред неба, те није залазило цео дан. 14 Таквог дана није било ни пре ни после, да је Господ послушао глас једног човека, јер Господ се борио за Израиља.

15 А онда се Исус са свим Израиљем вратио у табор у Галгалу.

Петорица царева се крију у пећини код Македе

16 А оних пет царева су побегли и сакрили се у једној пећини код Македе. 17 Исусу је било јављено: „Нашли смо петорицу царева како се крију у пећини код Македе.“ 18 Исус нареди: „Наваљајте велико камење на улаз од пећине и поставите људе пред њега да пазе на њих. 19 А ви не стојте ту, него гоните ваше непријатеље и побијте их. Не дајте им да се врате у своје градове, јер их је Господ предао у ваше руке!“

20 Кад су Исус и Израиљци окончали покољ над њима наневши им велики и потпуни пораз, само је неколицина преживелих побегла у њихове утврђене градове. 21 Затим се народ мирно вратио Исусу у табор код Македе. Нико се више није усуђивао да бруси језик против Израиљаца.

22 Тада Исус рече: „Отворите улаз од пећине и доведите ми оних пет царева из пећине.“ 23 Они учинише тако. Довели су пред њега оних пет царева из пећине, цара јерусалимског, цара хевронског, цара јармутског, цара лахиског и цара еглонског. 24 Када су извели оне цареве пред Исуса, Исус позва све Израиљце и рече заповедницима ратника који су пошли с њим: „Приступите и станите својим ногама на вратове ових царева.“ Они приступе и стану им својим ногама на вратове.

25 Још им рече Исус: „Не бојте се и не страхујте! Будите јаки и срчани, јер тако ће учинити Господ са свим непријатељима са којима будете ратовали.“ 26 После тога је Исус наредио да се цареви погубе и обесе на пет стабала. На стаблима су висили до вечери.

27 О заласку сунца, Исус је заповедио да их скину са стабала и да их баце у пећину у којој су се крили. Онда су на улаз од пећине навалили велико камење, које тамо стоји све до данас.

28 Тог дана је Исус освојио Македу. Освојио је град оштрим мачем и погубио њеног цара, а све становништво у њему је изручио клетом уништењу. За собом није оставио преживеле. С македским царем је поступио као са јерихонским царем.

Освајање јужних градова

29 Из Македе се Исус са свим Израиљем запутио у Ливну и напао је. 30 Господ је Ливну такође предао у руке Израиљу, који је побио оштрим мачем њеног цара и све становништво у граду. За собом није оставио преживеле. С њеним царем је поступио као са јерихонским царем.

31 Из Ливне је Исус са свим Израиљцима наставио према Лахису. Утаборио се код града и напао га. 32 Господ је предао Лахис у Израиљеве руке. Освојио га је другог дана. Све становништво у граду су побили оштрицом мача, исто као што су учинили са Ливном. 33 Тада је дошао Хорам, цар Гезера, да помогне Лахису, али је Исус потукао њега и његов народ; никога није оставио на животу.

34 Из Лахиса се Исус са свим Израиљем запутио у Еглон. Утаборио се код града и напао га. 35 Освојио га је истог дана ударивши на њега оштрим мачем. Тог дана је изручио клетом уништењу све становништво у граду, исто као што су учинили са Лахисом.

36 Из Еглона се Исус са свим Израиљем попео у Хеврон и напао га. 37 Освојили су га и побили оштрим мачем његовог цара, његове градове и сав народ у њему. Поступио је са њим као са Еглоном: никога није оставио на животу; изручио је клетом уништењу сав народ у њему.

38 Онда се Исус са свим народом вратио у Давир и заратио против њега. 39 Освојио га је, а онда је његовог цара и његове градове ударио оштрицом мача. Његово становништво је изручио клетом уништењу. Како је поступио са Хевроном, тако је поступио са Давиром и његовим царем. Исто тако је поступио и са Ливном и њеним царем.

40 Тако је Исус поразио цели горски крај: Негев, равницу и обронке, и све њихове цареве. Никога није оставио на животу; све што је дисало изручио је клетом уништењу, како је заповедио Господ, Бог Израиљев. 41 Исус их је побио од Кадис-Варније до Газе, и сав крај госенски[a] до Гаваона. 42 Све те цареве и њихове земље Исус је освојио одједанпут, јер је Господ, Бог Израиљев ратовао за Израиља.

43 А онда се Исус са свим Израиљем вратио у табор у Галгалу.

Footnotes

  1. 10,41 Постоје два Госена. Један је у Јуди а други у Египту.

Пораз Аморејаца

10 Адони-Цедек, цар Јерусалима, чуо је да је Исус Навин заузео Ај и потпуно га уништио, учинивши са Ајем и његовим царем исто што и са Јерихоном и његовим царем, и да су житељи Гивона склопили мир са Израелцима и да живе близу њих. Он и његов народ силно се уплашише, јер је Гивон био велик град, као један од царских градова. Био је већи од Аја и сви су његови мушкарци били ратници. Стога Адони-Цедек, цар Јерусалима, поручи Хохаму, цару Хеврона, Пираму, цару Јармута, Јафији, цару Лахиша, и Девиру, цару Еглона: »Дођите и помозите ми да нападнем Гивон зато што је склопио мир са Исусом Навином и Израелцима.« Тако се пет аморејских царева – цар Јерусалима, цар Хеврона, цар Јармута, цар Лахиша и цар Еглона – удружише и кренуше са свом својом војском, утаборише се пред Гивоном и нападоше га.

Тада Гивонци послаше поруку Исусу Навину у табор у Гилгалу: »Не остављај нас, твоје слуге, на цедилу. Брзо дођи к нама и спаси нас! Помози нам, јер су се сви аморејски цареви из Горја удружили против нас.«

Исус Навин крену из Гилгала са свом својом војском и врсним ратницима, а ГОСПОД му рече: »Не плаши их се, јер сам их предао у твоје руке. Ниједан од њих неће моћи да ти се супротстави.«

Исус Навин је од Гилгала ишао целу ноћ, па их нападе изненада. 10 ГОСПОД међу њима створи пометњу пред Израелцима, који им нанеше тежак пораз код Гивона, па су их гонили дуж пута који води горе до Бет-Хорона и убијали их све до Азеке и Македе. 11 Док су они бежали пред Израелцима путем од Бет-Хорона доле ка Азеки, ГОСПОД је са неба на њих бацао толико крупан грȁд да је било више оних који су погинули од грȁда него оних које су Израелци убили мачем.

12 Тога дана када је ГОСПОД предао Аморејце Израелцима, Исус Навин рече ГОСПОДУ наочиглед Израелу:

»Стани, сунце, изнад Гивона,
    и ти, месече, изнад долине Ајалон.«

13 И сунце стаде и месец се заустави док се народ није осветио својим непријатељима, као што је записано у Књизи Јашаровој. Сунце се зауставило посред неба и није се спустило готово цео дан. 14 Ни пре ни после није било таквог дана – дана када је ГОСПОД послушао човека. Јер, ГОСПОД се борио за Израел.

15 Потом се Исус Навин, и сав Израел с њим, врати у табор у Гилгалу.

Исус Навин хвата пет царева

16 А оних пет царева побеже и сакри се у пећини код Македе.

17 Када су Исусу Навину рекли да су их нашли како се крију у пећини код Македе, 18 он рече: »Наваљајте велико камење на улаз пећине и поставите људе да чувају стражу. 19 Али ви се не заустављајте: гоните своје непријетеље, пресеците им одступницу и не дајте им да дођу до својих градова, јер их је ГОСПОД, ваш Бог, предао у ваше руке.«

20 Када су Исус Навин и Израелци завршили покољ над њима побивши све осим неколико њих који умакоше у своје утврђене градове, 21 сва војска се жива и здрава врати Исусу Навину у табор код Македе. И нико више не изусти ни реч против Израелаца.

22 Исус Навин рече: »Отворите улаз у пећину и изведите ми оних пет царева.«

23 Тако изведоше из пећине пет царева – цара Јерусалима, цара Хеврона, цара Јармута, цара Лахиша и цара Еглона.

24 Када су их извели пред Исуса Навина, он сазва све Израелце и рече главним заповедницима војске који су били с њим: »Приђите и станите ногама на вратове ових царева.«

И они приђоше и стадоше им ногама на вратове.

25 Исус Навин им рече: »Не бојте се и не страхујте. Будите јаки и храбри. Овако ће ГОСПОД учинити са свим вашим непријатељима против којих се будете борили.«

26 Онда Исус Навин удари и поби цареве, обеси их о пет стабала, па их оставише да тамо висе до вечери. 27 Када је сунце зашло, Исус Навин заповеди да их скину са стабала и баце у пећину у којој су се крили. На улаз пећине наваљаше велико камење, које тамо стоји и данас.

Исус Навин осваја јужна подручја

28 Тог истог дана Исус Навин заузе Македу и мачем погуби житеље града и његовог цара. Он потпуно уништи све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог. Са царем Македе учини исто што и са царем Јерихона.

29 Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Македе на Ливну и нападе је. 30 ГОСПОД и тај град и његовог цара предаде Израелцима у руке. Исус Навин мачем погуби све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог. И са његовим царем учини исто што и са царем Јерихона.

31 Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Ливне на Лахиш, утабори се пред њим и нападе га. 32 ГОСПОД предаде Лахиш Израелу и Исус Навин га другога дана заузе. Мачем погуби све живо у њему, исто као и у Ливни. 33 У то време дође Хорам, цар Гезера, да помогне Лахишу, али Исус Навин порази и њега и његову војску, не оставивши ниједног преживелог.

34 Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, крену из Лахиша на Еглон. Утаборише се пред њим и нападоше га, 35 па га заузеше истог дана и погубише његове житеље мачем. Потпуно уништише све живо у њему као што су учинили и у Лахишу.

36 Потом Исус Навин, и сав Израел с њим, оде из Еглона у Хеврон, па га нападе. 37 Заузеше град и околна села и мачем погубише његовог цара и све живо у њему, не оставивши ниједног преживелог као ни у Еглону. Исус Навин потпуно уништи град и све живо у њему.

38 Потом се Исус Навин, и сав Израел с њим, врати до Девира и нападе га. 39 Заузе град с његовим царем и околна села и све погуби мачем. Потпуно уништи све живо, не оставивши ниједног преживелог. Са Девиром и његовим царем учини исто што и са Хевроном и његовим царем и са Ливном и њеним царем.

40 Тако је Исус Навин покорио цело оно подручје: Горје, Негев, Шефелу и Ашдот, и све њихове цареве, не оставивши ниједног преживелог. Потпуно је уништио све што дише, баш као што је заповедио ГОСПОД, Бог Израелов. 41 Покорио је народе од Кадеш-Барнее до Газе и од целог гошенског краја све до Гивона. 42 Све ове цареве Исус Навин је поразио и заузео њихове земље у једном походу зато што се ГОСПОД, Бог Израелов, борио за Израел.

43 Потом се Исус, и сав Израел с њим, врати у табор у Гилгалу.

The Sun Stands Still

10 Now Adoni-Zedek(A) king of Jerusalem(B) heard that Joshua had taken Ai(C) and totally destroyed[a](D) it, doing to Ai and its king as he had done to Jericho and its king, and that the people of Gibeon(E) had made a treaty of peace(F) with Israel and had become their allies. He and his people were very much alarmed at this, because Gibeon was an important city, like one of the royal cities; it was larger than Ai, and all its men were good fighters. So Adoni-Zedek king of Jerusalem appealed to Hoham king of Hebron,(G) Piram king of Jarmuth,(H) Japhia king of Lachish(I) and Debir(J) king of Eglon.(K) “Come up and help me attack Gibeon,” he said, “because it has made peace(L) with Joshua and the Israelites.”

Then the five kings(M) of the Amorites(N)—the kings of Jerusalem, Hebron, Jarmuth, Lachish and Eglon—joined forces. They moved up with all their troops and took up positions against Gibeon and attacked it.

The Gibeonites then sent word to Joshua in the camp at Gilgal:(O) “Do not abandon your servants. Come up to us quickly and save us! Help us, because all the Amorite kings from the hill country have joined forces against us.”

So Joshua marched up from Gilgal with his entire army,(P) including all the best fighting men. The Lord said to Joshua, “Do not be afraid(Q) of them; I have given them into your hand.(R) Not one of them will be able to withstand you.”(S)

After an all-night march from Gilgal, Joshua took them by surprise. 10 The Lord threw them into confusion(T) before Israel,(U) so Joshua and the Israelites defeated them completely at Gibeon.(V) Israel pursued them along the road going up to Beth Horon(W) and cut them down all the way to Azekah(X) and Makkedah.(Y) 11 As they fled before Israel on the road down from Beth Horon to Azekah, the Lord hurled large hailstones(Z) down on them,(AA) and more of them died from the hail than were killed by the swords of the Israelites.

12 On the day the Lord gave the Amorites(AB) over to Israel, Joshua said to the Lord in the presence of Israel:

“Sun, stand still over Gibeon,
    and you, moon, over the Valley of Aijalon.(AC)
13 So the sun stood still,(AD)
    and the moon stopped,
    till the nation avenged itself on[b] its enemies,

as it is written in the Book of Jashar.(AE)

The sun stopped(AF) in the middle of the sky and delayed going down about a full day. 14 There has never been a day like it before or since, a day when the Lord listened to a human being. Surely the Lord was fighting(AG) for Israel!

15 Then Joshua returned with all Israel to the camp at Gilgal.(AH)

Five Amorite Kings Killed

16 Now the five kings had fled(AI) and hidden in the cave at Makkedah. 17 When Joshua was told that the five kings had been found hiding in the cave at Makkedah, 18 he said, “Roll large rocks up to the mouth of the cave, and post some men there to guard it. 19 But don’t stop; pursue your enemies! Attack them from the rear and don’t let them reach their cities, for the Lord your God has given them into your hand.”

20 So Joshua and the Israelites defeated them completely,(AJ) but a few survivors managed to reach their fortified cities.(AK) 21 The whole army then returned safely to Joshua in the camp at Makkedah, and no one uttered a word against the Israelites.

22 Joshua said, “Open the mouth of the cave and bring those five kings out to me.” 23 So they brought the five kings out of the cave—the kings of Jerusalem, Hebron, Jarmuth, Lachish and Eglon. 24 When they had brought these kings(AL) to Joshua, he summoned all the men of Israel and said to the army commanders who had come with him, “Come here and put your feet(AM) on the necks of these kings.” So they came forward and placed their feet(AN) on their necks.

25 Joshua said to them, “Do not be afraid; do not be discouraged. Be strong and courageous.(AO) This is what the Lord will do to all the enemies you are going to fight.” 26 Then Joshua put the kings to death and exposed their bodies on five poles, and they were left hanging on the poles until evening.

27 At sunset(AP) Joshua gave the order and they took them down from the poles and threw them into the cave where they had been hiding. At the mouth of the cave they placed large rocks, which are there to this day.(AQ)

Southern Cities Conquered

28 That day Joshua took Makkedah. He put the city and its king to the sword and totally destroyed everyone in it. He left no survivors.(AR) And he did to the king of Makkedah as he had done to the king of Jericho.(AS)

29 Then Joshua and all Israel with him moved on from Makkedah to Libnah(AT) and attacked it. 30 The Lord also gave that city and its king into Israel’s hand. The city and everyone in it Joshua put to the sword. He left no survivors there. And he did to its king as he had done to the king of Jericho.

31 Then Joshua and all Israel with him moved on from Libnah to Lachish;(AU) he took up positions against it and attacked it. 32 The Lord gave Lachish into Israel’s hands, and Joshua took it on the second day. The city and everyone in it he put to the sword, just as he had done to Libnah. 33 Meanwhile, Horam king of Gezer(AV) had come up to help Lachish, but Joshua defeated him and his army—until no survivors were left.

34 Then Joshua and all Israel with him moved on from Lachish to Eglon;(AW) they took up positions against it and attacked it. 35 They captured it that same day and put it to the sword and totally destroyed everyone in it, just as they had done to Lachish.

36 Then Joshua and all Israel with him went up from Eglon to Hebron(AX) and attacked it. 37 They took the city and put it to the sword, together with its king, its villages and everyone(AY) in it. They left no survivors. Just as at Eglon, they totally destroyed it and everyone in it.

38 Then Joshua and all Israel with him turned around and attacked Debir.(AZ) 39 They took the city, its king and its villages, and put them to the sword. Everyone in it they totally destroyed. They left no survivors. They did to Debir and its king as they had done to Libnah and its king and to Hebron.(BA)

40 So Joshua subdued the whole region, including the hill country, the Negev,(BB) the western foothills and the mountain slopes,(BC) together with all their kings.(BD) He left no survivors. He totally destroyed all who breathed, just as the Lord, the God of Israel, had commanded.(BE) 41 Joshua subdued them from Kadesh Barnea(BF) to Gaza(BG) and from the whole region of Goshen(BH) to Gibeon. 42 All these kings and their lands Joshua conquered in one campaign, because the Lord, the God of Israel, fought(BI) for Israel.

43 Then Joshua returned with all Israel to the camp at Gilgal.(BJ)

Footnotes

  1. Joshua 10:1 The Hebrew term refers to the irrevocable giving over of things or persons to the Lord, often by totally destroying them; also in verses 28, 35, 37, 39 and 40.
  2. Joshua 10:13 Or nation triumphed over