Књига о Јестири 7
New Serbian Translation
Аман обешен
7 Тако је цар са Аманом отишао на гозбу код царице Јестире. 2 Другог дана гозбе, код вина, цар је поново упитао Јестиру: „Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти дано! Шта је то што желиш? Ако је и половина царства – нека буде!“
3 Царица Јестира му је одговорила и рекла: „Царе, ако сам стекла благонаклоност у твојим очима и ако је цару по вољи, нека ми се на моју молбу да̂ живот и мој народ на моју жељу. 4 Јер и ја и мој народ смо продани да нас истребе, побију и униште. Да су нас продали као робове и робиње, ја бих ћутала, јер та несрећа не би оштетила цара.“[a]
5 Цар Артаксеркс је на то рекао царици Јестири: „Ко је он? Где је тај који је наумио да уради тако нешто?“
6 Јестира је одговорила: „Тлачитељ и непријатељ је овај зли Аман!“
Аман је био престрављен пред царем и царицом. 7 Цар је бесно устао од гозбе и вина, и отишао у дворску башту, а Аман је остао да моли за живот царицу Јестиру. Наиме, видео је да је цар решен да му нанесе зло.
8 Када се цар вратио из дворске баште у кућу где је била гозба и вино, Аман је био пао на лежај на коме је била царица Јестира.
А цар је рекао: „Да неће још и царицу да обешчасти у мојој кући?!“
Чим је цар изустио ову реч покрили су Аманово лице. 9 А Арвона, један од евнуха који служе цару је рекао: „Ту су вешала која је Аман спремио за Мардохеја који је говорио добро за цареву корист. Ено стоје код Аманове куће и висока су педесет лаката[b].“
На то је цар наредио: „Обесите га на њих!“ 10 Тако су обесили Амана на вешала која је он подигао за Мардохеја и царев бес се утишао.
Јестира 7
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јестирина гозба
7 Тако цар и Хаман дођоше на гозбу царице Јестире.
2 Док су тог другог дана пили вино, цар опет рече: »Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти услишена. И који је твој захтев? Ако је и до половине царства, биће учињено.«
3 А царица Јестира одговори: »Ако сам нашла милост у твојим очима, царе, и ако је то цару по вољи, поклони ми живот – то је моја молба. И поштеди мој народ – то је мој захтев. 4 Јер, ја и мој народ продати смо да будемо затрти, поклани и уништени. Да смо само продати да будемо робови и робиње, ћутала бих, јер таква невоља не би била разлог да се цар узнемирава.«
5 На то цар Ксеркс упита царицу Јестиру: »Ко је тај? Где је човек који се усудио да уради тако нешто?«
6 А Јестира рече: »Тај противник и непријатељ јесте овај зли Хаман.«
На то Хамана обузе силан страх пред царем и царицом.
7 Тада цар гневно устаде, остави вино и изађе у врт палате. А Хаман, увидевши да је цар већ одлучио шта ће с њим, остаде да моли царицу Јестиру за свој живот. 8 И баш кад се цар враћао из врта палате у дворану за гозбе, Хаман се баци на лежаљку на којој је била Јестира.
Цар повика: »Зар ће он то и царицу напаствовати док сам ја у кући?«
Чим је цар то изустио, Хамана зграбише[a].
9 Тада рече Харвона, један од евнуха који су служили цару: »Ено вешала која је Хаман подигао за Мордехаја, који је цару јавио за заверу. Висока су педесет лаката[b] и стоје крај Хаманове куће.«
А цар рече: »Обесите га на њих!«
10 И обесише Хамана на вешала која је припремио за Мордехаја.
Тада се царев гнев стиша.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International