Књига о Јову 15
New Serbian Translation
Елифас
15 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2 „Зар мудар човек одговара у ветар,
зар свој стомак пуни источним ветром?!
3 Расправља ли речима безначајним
и говорима који никоме нису на корист?
4 А ти сатиреш побожност,
размишљање пред Богом ометаш.
5 Кривице твоје поуку дају устима твојим,
језиком се лукавим ти служиш.
6 Сопствена те уста осуђују ко кривца,
а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.
7 Да ти ниси прворођено људско биће,
изнедрен пре планина?
8 Да ниси слушао Божије тајне савете
и за себе задржао мудрост?
9 Шта то ти знаш, а ми да не знамо?
Шта ти схваташ, а да нама то није дано?
10 Међу нама има и седих и старих,
старијих и од оца твога.
11 Шта, нису ти довољне Божије утехе
и обзирно упућена ти реч?
12 Зашто ти се срце твоје понело?
Зашто ти севају очи твоје,
13 па се твој дух против Бога окренуо
и устима својим просипаш речи?
14 Па шта је човек да би чист био,
да би праведан био онај што га жена роди?!
15 Он се ни у свете[a] своје не поуздаје,
очима његовим ни небеса нису чиста,
16 а камоли гнусан и искварен човек,
човек што неправду као воду пије!
17 Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај,
објавићу ти оно што сам видео;
18 оно што су мудри људи предали од предака својих
и то нису прикрили.
19 А само је њима земља била дана
и туђинац није пролазио међу њима.
20 Тек, злобник се у болу превија кроз све дане,
и мало година је одређено окрутноме.
21 Звук страхоте му је у ушима
и док је још мир затирач му долази.
22 Не нада се повратку из таме,
јер је за мач обележен.
23 Потуца се због хлеба: ’Где је?’
Он зна да му се ближи црни дан.
24 Плаше га и зебња и невоља,
надвладавају га као цар за напад спреман;
25 јер на Бога руку своју диже,
пред Свемоћним охоло се држи.
26 Он јуриша дрско против Бога,
носи штит велики и јаки.
27 Лице му је задригло,
бокови му усаљени;
28 живи у руинама од градова,
у кућама напуштеним
што постаће гомиле камења.
29 Богат неће бити и благо му потрајати неће,
имање му се неће ширити по земљи.
30 Он неће побећи из таме,
пламен ће му изданак спарушити
и нестаће у даху Божијих уста.
31 Нек се не узда у безвредно јер је заведен,
јер ће му безвредно постати награда;
32 а награђен ће бити и пре свога дана
и грана му неће озеленети.
33 Као лоза отрешће свој незрели грозд
и као маслина стрешће цват свој.
34 Јер јалово је друштво безбожничко,
а шаторе подмићених ватра прогутаће.
35 Зачеће невољу, а родиће злобу,
стомаци им спремни за обману.“
Footnotes
- 15,15 Анђеле
Јов 15
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Елифаз
15 Тада одврати Елифаз Теманац:
2 »Зар би мудар човек одговарао празним знањем
или пунио трбух источним ветром?
3 Зар би расправљао јаловим речима
и беседама од којих нема користи?
4 А ти чак побожност поништаваш
и преданост Богу укидаш.
5 Твој грех ти учи уста шта да кажу,
служиш се језиком лукавих.
6 Твоја уста те осуђују, не ја,
твоје усне против тебе сведоче.
7 »Зар си ти први човек који се родио?
Зар си се пре брегова изнедрио?
8 Зар си Божији савет прислушкивао?
Зар само себи приписујеш мудрост?
9 Шта то ти знаш, а да и ми не знамо?
Шта си то ти спознао, а да и ми нисмо?
10 Има међу нама седих и времешних,
људи и од твог оца старијих.
11 Зар су ти премалене Божије утехе
и благе речи које су ти упућене?
12 Зашто те твоје срце занело,
зашто ти очи севају,
13 па свој гнев окрећеш против Бога
и таквим речима га обасипаш?
14 Шта је човек, да би био чист,
и рођени од жене, да би био праведан?
15 Бог ни својим светима не верује,
ни небеса нису чиста у његовим очима,
16 а камоли човек, биће погано и искварено,
које зло пије као воду.
17 »Саслушај ме, и објаснићу ти;
пусти ме да ти испричам шта сам видео,
18 шта су рекли мудраци,
не кријући шта су примили од својих очева,
19 од јединих којима је дата земља
кад још странац није крочио међу њих.
20 Свег свога века зао човек се у мукама превија,
безочник свих година које су му дате.
21 Звуци страве звоне му у ушима.
Кад све се чини добро, пљачкаш на њега насрће.
22 Не верује да ће се избавити таме,
суђено му је да погине од мача.
23 Лута унаоколо – храна лешинарима,
зна да му се дан таме примакао.
24 Мука и тескоба га престрављују,
обарају се на њега као цар спреман да нападне,
25 јер је песницом узмахивао на Бога
и пред Свесилним се бусао у груди,
26 пркосно насрћући на њега
иза дебелог, чврстог штита заклоњен.
27 Иако му је лице задригло,
а струк му се салом обложио,
28 живеће у разваљеним градовима
и у кућама где нико не станује,
које су се у гомиле крша претвориле.
29 Неће више бити богат,
нити ће моћ његова опстати;
неће му се имање ширити земљом.
30 Неће моћи да измакне тами.
Пламен ће му осушити младице,
а дах уста Божијих одуваће га.
31 Нека се не заварава вером у ништавило,
јер ништа ће и добити заузврат.
32 Пре свог времена биће у целости исплаћен
и гране му се неће зазеленети.
33 Биће као лоза која незрело грожђе отреса,
као маслина која одбацује своје цветове.
34 Јер, јалова ће бити заједница безбожникâ
и огањ ће спалити шаторе подмитљиваца.
35 Они невољом затрудне и рађају зло,
утроба им превару обликује.«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International