Књига о Јову 16
New Serbian Translation
Јов
16 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Много сам ја таквих ствари чуо,
сви ви сте ми мучни тешиоци!
3 Има ли краја причању у ветар?
Шта те то тера да ми одговараш?
4 И ја бих попут вас говорио
да сте ви на моме месту,
подбадао бих вас речима
и климао главом на вас.
5 Али би вас уста моја ојачала,
усне моје донеле утеху.
6 Ако бих говорио,
свој бол не бих ублажио;
ако бих ућутао,
колико бола би ме напустило?
7 Ипак, он ме је изнурио;
ти си ми затро све укућане моје!
8 Зграбио си ме,
бол је сведок против мене;
мршавост се моја подигнула
да у лице ме оптужи.
9 Његов ме гнев раздире и спопада,
на мене зубима шкргуће својим,
душманин мој је на мене упро очи своје!
10 Разјапили су своја уста према мени,
с презиром ми шамарају образе,
окупљају се против мене.
11 Злотвору ме Бог је изручио,
бацио ме у руке злобника!
12 Мирно сам живео, а он ме је уздрмао,
за врат ме је дочепао, смрскао ме;
себи ме је за мету ставио;
13 стрелци су ме његови окружили,
нутрину ми је распарао без милости
и жуч ми је по земљи просуо.
14 Пролама кроз мене
све пролом за проломом,
као ратник према мени тутњи.
15 За кожу сам своју, ја зашио кострет,
у прашину достојанство своје уваљао.
16 Од ридања подбуло је лице моје,
капци су ми попут смрти црни,
17 премда насиља нема у рукама мојим
и моја је молитва чиста.
18 О, земљо, крв моју не прекривај!
Не било места за мој вапај!
19 А сада, на небесима ено сведока мога!
Да, мој бранилац је на висинама.
20 А моји пријатељи – моји посредници вајни!
Око моје Богу плаче.
21 Ех, кад би се човек правдао са Богом
као човек са човеком.
22 Још година која прохујаће
и поћи ћу путем с којег повратка ми нема.
Јов 16
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јов
16 Тада Јов одврати:
2 »Многих таквих речи сам се наслушао.
Јадни сте ми ви тешитељи!
3 Има ли краја овом блебетању?
Шта те то мучи па мораш да говориш?
4 Да сте на мом месту,
и ја бих могао да говорим као ви,
да вас оптужбама засипам
и да над вама одмахујем главом.
5 Али, моја уста би вас охрабрила,
утеха с мојих усана умирила.
6 Ако и говорим, мој бол се не смирује,
ако заћутим, он не одлази.
7 Да, Боже, ти си ме изнурио,
сву си моју заједницу уништио.
8 Збрчкао си ме, и то поста сведок;
моја мршавост устаје и против мене сведочи.
9 Бог у свом гневу насрће на мене,
растрже ме и на мене шкргуће зубима.
Мој противник ме погледом пробада.
10 Људи су на мене разјапили уста,
с презиром ме шамарају
и против мене се удружују.
11 Бог ме предао злима
и у канџе зликоваца ме бацио.
12 Мирно сам живео, а он ме скршио,
за шију ме зграбио и здробио.
Као мету ме је поставио,
13 његови ме стрелци опколише.
Без милости ми пробада бубреге
и моју жуч на земљу просипа.
14 Рану за раном на телу ми отвара,
као ратник на мене јуриша.
15 На своју кожу нашио сам кострет
и свој понос у прашину закопао.
16 Од плача ми се зајапурило лице,
сенка смрти пала ми по капцима.
17 А нема насиља на мојим рукама
и моја молитва је чиста.
18 »О, земљо, немој моју крв да покријеш
и нека мом крику не буде починка!
19 Већ сада је мој Сведок на небу,
мој Бранитељ на висинама.
20 Пријатељи ми се ругају
док сузе лијем пред Богом.
21 А он се за човека заузима код Бога
као што се човек заузима за пријатеља.
22 Али, још коју годину,
и отићи ћу на пут без повратка.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International