Књига о Јову 17

New Serbian Translation

³ Молим те, Боже, ти са̂м јамац мој буди!
    Јер ко је тај ко би ми се прихватио руке?
⁴ Ти си склонио мудрост од њихових срца
    због чега их издигнути нећеш.
⁵ Ко због добити изда пријатеље,
    деци ће му очи усахнути!

⁶ Он је мене учинио причом за народе,
    ја сам лице за пљување.
⁷ Туга ми је очи замутила,
    сваки је мој уд попут сенке.
⁸ Због тога се праведници зграну,
    недужни се грозе над безбожним.
⁹ Али праведник ће истрајати на свом путу,
    још више ће ојачати човек чистих руку.

¹⁰ Хајде, вратите се сви ви!
    Дођите, молим вас,
    али мудрог међу вама нећу наћи.
¹¹ Прохујали су моји дани,
    намере и жеље срца мога су разбијене.
¹² Они праве дан од ноћи,
    а мраку у лице кажу:
    ’Светло је близу!’
¹³ Ако бих за Светом мртвих чезнуо као за домом својим
    и у тами постељу своју простро,
¹⁴ ако гробу викнем: ’Оче мој’,
    а црву: ’Мајко моја’ или ’сестро моја’,
¹⁵ где је онда нада моја?!
    Види ли ко наду моју?!
¹⁶ Силази ли она до врата Света мртвих?
    Заједно ли ћемо у прах лећи?“