Add parallel Print Page Options

Јов

21 А Јов је одговорио овим речима:

„Послушајте пажљиво беседу моју,
    нека ми то буде утеха од вас.
Отрпите ме, ја бих говорио!
    А ви се ругајте када то кажем.

Жалим ли се ја то човеку?
    Зар да дух мој не плане?
К мени се окрените и запањите се,
    затисните руком уста!
И ја сам потресен кад мислим о овом,
    грозница ми тело грчи.
Елем, зашто живе зликовци,
    зашто остаре и осиле?
Деца су њихова једра пред њима,
    њихови су потомци са њима,
    пред очима њиховим.
Куће су њихове лишене страха,
    над њима нема Божијег прута.
10 Бикови су им приплодни, осемењују,
    краве им се теле и нису јалове.
11 Попут стада пуштају дечаке,
    њихова деца скакућу около.
12 Подцикују уз даире и лиру,
    радују се уз звуке свирале.
13 Дане своје проживе у добру
    и спокојно силазе у Свет мртвих.
14 А Богу говоре: ’Прођи нас се!
    За путеве твоје нећемо да знамо!
15 Ко је Свемоћни, па да му служимо?
    Шта то добијамо ако га молимо?’
16 Гле! Напредак њихов није у руци њиховој,
    од мене је подалеко савет зликоваца.

17 Колико се често гаси светиљка зликовца?
    Стиже ли их пропаст њихова?
    Додељује ли им Бог у свом гневу боли?
18 Јесу ли они попут сламе на ветру,
    попут плеве коју вихор носи?
19 ’Бог грехе човека чува за децу његову’?
    Ма нека то њему врати, нека тога свестан буде!
20 Нек очима својим своју пропаст гледа,
    нек од гнева Свемоћнога пије!
21 Јер, мари ли он шта ће након њега са кућом му бити,
    када му се број месеци скрати?

22 Учи ли ико Бога мудрости?
    Њега, који суди узноситима?!
23 Један умре у обиљу свега
    и све му је потаман, напредно;
24 тело му је ухрањено млеком
    и једра му срж је у костима.
25 Други умире огорчене душе,
    а добра се науживао није.
26 Тек, обојица ће у прашину лећи,
    прекриће их црви.

27 Ето, мени су познате мисли ваше,
    сплетке које сплеткарите против мене.
28 Ви кажете: ’Где је сада кућа племићева?
    Где је шатор у коме зликовци почивају?’
29 Што нисте питали оне који пролазе тим путем?!
    Нисте ли њихове знакове уочили?
30 Јер, зликовац се поштеђује у дану пропасти,
    избавља се злобник у дану јарости.
31 Ко ће да га прекори у лице због његовог пута?
    Ко ће да му узврати за оно што је учинио?
32 Али када га на гробље буду изнели,
    неко ће стражарити над хумком.
33 Слатко ће му бити грумење земље;
    сваки човек њега ће следити,
    а пре њега било их је безброј.

34 И како ме сада улудо тешите?
    Одговори ваши остали су лажни.“

Јов

21 Тада Јов одврати:

»Добро слушајте шта ћу рећи;
    то нека ми буде утеха од вас.
Будите стрпљиви док вам говорим,
    а кад завршим, ругајте се даље.
Зар је моја притужба против човека?
    Како онда да не изгубим стрпљење?
Погледајте ме и запањите се,
    од препасти заклоните уста руком.
Кад на то помислим, престравим се,
    дрхтавица ми тело обузме.

»Зашто опаки остају у животу,
    старе и све су моћнији?
Деца им збринута с њима,
    њихови унуци пред њиховим су очима.
Куће им безбедне и без страха,
    Божија шиба на миру их оставља.
10 Њихови бикови оплођују сигурно,
    краве им се теле, а не јалове се.
11 Децу шаљу напоље као јагањце,
    дечица им скакућу унаоколо.
12 Певају уз даире и лиру
    и уз звук свирале се веселе.
13 Свој век у благостању завршавају
    и у миру силазе у Шеол.
14 А Богу говоре: ‚Остави нас на миру!
    Твоје путеве не желимо да знамо!
15 Ко је Свесилни, да бисмо му служили?
    Каква је корист од тога да му се молимо?‘
16 Али њихово благостање није у њиховој руци;
    зато је савет опаких далеко од мене.
17 Колико често се гаси светиљка опаких
    и сналази их недаћа,
    бол који Бог одређује у свом гневу?
18 Колико често су као слама на ветру,
    као плева коју односи олуја?
19 ‚Бог чува казну за човекову децу.‘
    Нека њега самог казни, да он сам осети.
20 Нека својим очима види своју пропаст,
    нека се напије срџбе Свесилнога.
21 Јер, шта га брига за дом који за собом оставља
    кад његовом животу дође крај?
22 Ко може ичему да научи Бога,
    Онога који и највишима суди?
23 Један умире у сваком благостању,
    потпуно сигуран и спокојан,
24 ухрањеног тела
    и костију пуних мождине,
25 а други умире с огорчењем у души,
    никад не окусивши срећу.
26 Заједно леже у праху
    и обојицу их прекривају црви.

27 »Да, знам ја добро шта мислите
    и сплетке којима бисте да ми учините зло.
28 Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа,
    шатор у ком су живели опаки?‘
29 Зар никад нисте питали путнике?
    Зар нисте прихватили њихово сведочење,
30 да је у дан несреће зликовац поштеђен,
    да се избавља дана срџбе?
31 Ко му у лице пребацује за његове поступке?
    Ко му враћа за оно што је учинио?
32 Односе га на гробље
    и над хумком постављају стражу;
33 лака му је земља у долини.
    Сви људи за њим иду,
    а пред њим мноштво небројено.
34 Како да ме утешите бесмислицама?
    Ваши одговори нису друго до лаж!«