Add parallel Print Page Options

Јов

21 А Јов је одговорио овим речима:

„Послушајте пажљиво беседу моју,
    нека ми то буде утеха од вас.
Отрпите ме, ја бих говорио!
    А ви се ругајте када то кажем.

Жалим ли се ја то човеку?
    Зар да дух мој не плане?
К мени се окрените и запањите се,
    затисните руком уста!
И ја сам потресен кад мислим о овом,
    грозница ми тело грчи.
Елем, зашто живе зликовци,
    зашто остаре и осиле?
Деца су њихова једра пред њима,
    њихови су потомци са њима,
    пред очима њиховим.
Куће су њихове лишене страха,
    над њима нема Божијег прута.
10 Бикови су им приплодни, осемењују,
    краве им се теле и нису јалове.
11 Попут стада пуштају дечаке,
    њихова деца скакућу около.
12 Подцикују уз даире и лиру,
    радују се уз звуке свирале.
13 Дане своје проживе у добру
    и спокојно силазе у Свет мртвих.
14 А Богу говоре: ’Прођи нас се!
    За путеве твоје нећемо да знамо!
15 Ко је Свемоћни, па да му служимо?
    Шта то добијамо ако га молимо?’
16 Гле! Напредак њихов није у руци њиховој,
    од мене је подалеко савет зликоваца.

17 Колико се често гаси светиљка зликовца?
    Стиже ли их пропаст њихова?
    Додељује ли им Бог у свом гневу боли?
18 Јесу ли они попут сламе на ветру,
    попут плеве коју вихор носи?
19 ’Бог грехе човека чува за децу његову’?
    Ма нека то њему врати, нека тога свестан буде!
20 Нек очима својим своју пропаст гледа,
    нек од гнева Свемоћнога пије!
21 Јер, мари ли он шта ће након њега са кућом му бити,
    када му се број месеци скрати?

22 Учи ли ико Бога мудрости?
    Њега, који суди узноситима?!
23 Један умре у обиљу свега
    и све му је потаман, напредно;
24 тело му је ухрањено млеком
    и једра му срж је у костима.
25 Други умире огорчене душе,
    а добра се науживао није.
26 Тек, обојица ће у прашину лећи,
    прекриће их црви.

27 Ето, мени су познате мисли ваше,
    сплетке које сплеткарите против мене.
28 Ви кажете: ’Где је сада кућа племићева?
    Где је шатор у коме зликовци почивају?’
29 Што нисте питали оне који пролазе тим путем?!
    Нисте ли њихове знакове уочили?
30 Јер, зликовац се поштеђује у дану пропасти,
    избавља се злобник у дану јарости.
31 Ко ће да га прекори у лице због његовог пута?
    Ко ће да му узврати за оно што је учинио?
32 Али када га на гробље буду изнели,
    неко ће стражарити над хумком.
33 Слатко ће му бити грумење земље;
    сваки човек њега ће следити,
    а пре њега било их је безброј.

34 И како ме сада улудо тешите?
    Одговори ваши остали су лажни.“

Јов

21 Тада Јов одврати:

»Добро слушајте шта ћу рећи;
    то нека ми буде утеха од вас.
Будите стрпљиви док вам говорим,
    а кад завршим, ругајте се даље.
Зар је моја притужба против човека?
    Како онда да не изгубим стрпљење?
Погледајте ме и запањите се,
    од препасти заклоните уста руком.
Кад на то помислим, престравим се,
    дрхтавица ми тело обузме.

»Зашто опаки остају у животу,
    старе и све су моћнији?
Деца им збринута с њима,
    њихови унуци пред њиховим су очима.
Куће им безбедне и без страха,
    Божија шиба на миру их оставља.
10 Њихови бикови оплођују сигурно,
    краве им се теле, а не јалове се.
11 Децу шаљу напоље као јагањце,
    дечица им скакућу унаоколо.
12 Певају уз даире и лиру
    и уз звук свирале се веселе.
13 Свој век у благостању завршавају
    и у миру силазе у Шеол.
14 А Богу говоре: ‚Остави нас на миру!
    Твоје путеве не желимо да знамо!
15 Ко је Свесилни, да бисмо му служили?
    Каква је корист од тога да му се молимо?‘
16 Али њихово благостање није у њиховој руци;
    зато је савет опаких далеко од мене.
17 Колико често се гаси светиљка опаких
    и сналази их недаћа,
    бол који Бог одређује у свом гневу?
18 Колико често су као слама на ветру,
    као плева коју односи олуја?
19 ‚Бог чува казну за човекову децу.‘
    Нека њега самог казни, да он сам осети.
20 Нека својим очима види своју пропаст,
    нека се напије срџбе Свесилнога.
21 Јер, шта га брига за дом који за собом оставља
    кад његовом животу дође крај?
22 Ко може ичему да научи Бога,
    Онога који и највишима суди?
23 Један умире у сваком благостању,
    потпуно сигуран и спокојан,
24 ухрањеног тела
    и костију пуних мождине,
25 а други умире с огорчењем у души,
    никад не окусивши срећу.
26 Заједно леже у праху
    и обојицу их прекривају црви.

27 »Да, знам ја добро шта мислите
    и сплетке којима бисте да ми учините зло.
28 Јер, кажете: ‚Где је сада моћникова кућа,
    шатор у ком су живели опаки?‘
29 Зар никад нисте питали путнике?
    Зар нисте прихватили њихово сведочење,
30 да је у дан несреће зликовац поштеђен,
    да се избавља дана срџбе?
31 Ко му у лице пребацује за његове поступке?
    Ко му враћа за оно што је учинио?
32 Односе га на гробље
    и над хумком постављају стражу;
33 лака му је земља у долини.
    Сви људи за њим иду,
    а пред њим мноштво небројено.
34 Како да ме утешите бесмислицама?
    Ваши одговори нису друго до лаж!«

Job

21 Then Job replied:

“Listen carefully to my words;(A)
    let this be the consolation you give me.(B)
Bear with me while I speak,
    and after I have spoken, mock on.(C)

“Is my complaint(D) directed to a human being?
    Why should I not be impatient?(E)
Look at me and be appalled;
    clap your hand over your mouth.(F)
When I think about this, I am terrified;(G)
    trembling seizes my body.(H)
Why do the wicked live on,
    growing old and increasing in power?(I)
They see their children established around them,
    their offspring before their eyes.(J)
Their homes are safe and free from fear;(K)
    the rod of God is not on them.(L)
10 Their bulls never fail to breed;
    their cows calve and do not miscarry.(M)
11 They send forth their children as a flock;(N)
    their little ones dance about.
12 They sing to the music of timbrel and lyre;(O)
    they make merry to the sound of the pipe.(P)
13 They spend their years in prosperity(Q)
    and go down to the grave(R) in peace.[a](S)
14 Yet they say to God, ‘Leave us alone!(T)
    We have no desire to know your ways.(U)
15 Who is the Almighty, that we should serve him?
    What would we gain by praying to him?’(V)
16 But their prosperity is not in their own hands,
    so I stand aloof from the plans of the wicked.(W)

17 “Yet how often is the lamp of the wicked snuffed out?(X)
    How often does calamity(Y) come upon them,
    the fate God allots in his anger?(Z)
18 How often are they like straw before the wind,
    like chaff(AA) swept away(AB) by a gale?(AC)
19 It is said, ‘God stores up the punishment of the wicked for their children.’(AD)
    Let him repay the wicked, so that they themselves will experience it!(AE)
20 Let their own eyes see their destruction;(AF)
    let them drink(AG) the cup of the wrath of the Almighty.(AH)
21 For what do they care about the families they leave behind(AI)
    when their allotted months(AJ) come to an end?(AK)

22 “Can anyone teach knowledge to God,(AL)
    since he judges even the highest?(AM)
23 One person dies in full vigor,(AN)
    completely secure and at ease,(AO)
24 well nourished(AP) in body,[b]
    bones(AQ) rich with marrow.(AR)
25 Another dies in bitterness of soul,(AS)
    never having enjoyed anything good.
26 Side by side they lie in the dust,(AT)
    and worms(AU) cover them both.(AV)

27 “I know full well what you are thinking,
    the schemes by which you would wrong me.
28 You say, ‘Where now is the house of the great,(AW)
    the tents where the wicked lived?’(AX)
29 Have you never questioned those who travel?
    Have you paid no regard to their accounts—
30 that the wicked are spared from the day of calamity,(AY)
    that they are delivered from[c] the day of wrath?(AZ)
31 Who denounces their conduct to their face?
    Who repays them for what they have done?(BA)
32 They are carried to the grave,
    and watch is kept over their tombs.(BB)
33 The soil in the valley is sweet to them;(BC)
    everyone follows after them,
    and a countless throng goes[d] before them.(BD)

34 “So how can you console me(BE) with your nonsense?
    Nothing is left of your answers but falsehood!”(BF)

Footnotes

  1. Job 21:13 Or in an instant
  2. Job 21:24 The meaning of the Hebrew for this word is uncertain.
  3. Job 21:30 Or wicked are reserved for the day of calamity, / that they are brought forth to
  4. Job 21:33 Or them, / as a countless throng went