Add parallel Print Page Options

Јов

23 А Јов је одговорио овим речима:

„Још и данас је јетка моја жалопојка
    и с муком се борим да не бих јечао.
О, када бих знао где ћу да га нађем,
    дошао бих до његовог места!
Пред њим бих изложио свој случај,
    доказима уста своја напунио.
Да ми је да знам којим би ми речима одговорио;
    да ми је да разумем шта би ми рекао.
Да ли би се силом великом парничио са мном?
    Не би, него би се заузео за ме.
Онде би се праведник са њим расправио,
    мој би ме судија заувек избавио.

Гле, одем ли напред, њега нема;
    ни позади њега не опажам.
Не видим га ни на лево, тамо где делује;
    не видим га ни на десно, када се окрене.
10 Али он зна пут којим идем;
    претапа ме да чист будем попут злата.
11 По његовој стопи мој је корак ишао,
    његовог сам се пута држао и нисам скретао.
12 Заповест његових усана нисам напустио,
    чувао сам речи његове више него хлеб насушни.

13 Али он је једини и ко ће да га мења!
    Шта год да пожели, он тако и чини.
14 Науме ће своје, мени намењене, извршити,
    а у њему још је таквог много чега.
15 Зато сам преплашен од њега;
    кад размишљам, јежим се од њега!
16 Елем, Бог је моје срце смалаксао,
    Свемоћни ме је престравио;
17 ипак нисам био сатрт мраком,
    нити ми је густа тама заклонила лице.

Јов

23 Тада Јов одврати:

»И данас ми је јадиковка чемерна;
    тешка је његова рука упркос мом јецању.
О, кад бих бар знао где да га нађем!
    Кад бих у његово пребивалиште могао да одем!
Свој случај бих изложио пред њим
    и своја уста напунио доказима.
Сазнао бих шта би ми одговорио
    и разумео речи које ми је упутио.
Да ли би с великом силом расправљао са мном?
    Не, он би попустљив био према мени.
Тамо би честит човек изнео свој случај,
    и ја бих се заувек избавио од свог судије.

»Али, одем ли на исток, он није тамо,
    кренем ли на запад, не налазим га.
Кад на северу чини дела, ја га не видим,
    кад скрене на југ, не опажам га.
10 Али, он зна пут којим идем;
    кад ме провери, изаћи ћу као злато.
11 Моје ноге су његове стопе пратиле,
    не скрећући, држао сам се пута његовог.
12 Од заповести његових усана нисам одступао,
    речи уста његових похранио сам у грудима.
13 Али, кад нешто науми, ко да га одврати?
    Све што пожели, он и учини.
14 Извршиће што је одредио за мене
    и много је још таквих наума спремио.
15 Зато сам се престравио пред њим;
    бојим га се кад на све то помислим.
16 Бог ми је следио срце,
    Свесилни ме престравио.
17 Али, тама ме није ућуткала,
    густа тама која ми је лице покрила.