Add parallel Print Page Options

Последње речи Јова пријатељима

27 А Јов је наставио своје казивање овим речима:

„Живога ми Бога који ми је ускратио право
    и Свемоћног што ми душу огорчи;
док у мени даха има
    и Божијег духа у мом носу;
усне моје неће говорити неправду,
    мој језик неће изустити обману.
Далеко од мене било да изјавим како сте у праву!
    Док ме има не одустајем од своје честитости.
Држаћу се праведности своје, нећу је пустити;
    све док живим савест моја ме запећи неће.

Душманин мој нека прође као покварењак,
    као злотвор нека прође онај што се диже на ме.
Јер каква је нада безбожника када је сасечен,
    када Бог му душу узме?
Чује ли Бог вапај његов
    кад на њега невоља дође?
10 Радује ли се Свемоћноме
    и зове ли Бога у доба свако?

11 Ја ћу вас поучити о Божијој руци,
    нећу да вам кријем наум Свемоћнога.
12 Ето, сви ви сте видели ово,
    па зашто онда улудо говорите бесмислице?

13 Таква је од Бога судбина за зликовца,
    наследство Свемоћног што примају окрутни!
14 Макар и да му се деца рађају, за мач се рађају;
    потомство му никад хлеба неће бити сито.
15 Преживеле ће му покопати зараза,
    а удовице им закукати неће.
16 Макар да згрне сребра ко да је прашина,
    и спреми одеће као да је земља;
17 све што спреми обући ће праведник,
    а сребро ће да раздели недужни.
18 Попут мољца кућу себи зида,
    као да је колибица што је чувар прави.
19 Лећи ће богат тад и никад више,
    кад очи своје отвори – ничег више нема.
20 Ненадане страхоте ко бујице односе га,
    олуја га ноћу краде.
21 Подиже га ветар са истока, одлетеће,
    свитлаће га са места његовог.
22 Сјуриће се на њега, штедети га неће
    док он буде стрмоглавце бежао од руке његове.
23 И пљескаће својим рукама над њим,
    извиждаће га са његовог места.

27 Потом Јов настави своју беседу и рече:

»Тако ми Бога живога, који ми је ускратио правду,
    Свесилнога, који ми је загорчао душу,
док је живота у мени,
    даха Божијег у мојим ноздрвама,
усне ми неће говорити зло,
    ни језик превару изрицати.
Далеко било да признам да сте ви у праву;
    до смрти се нећу одрећи своје честитости.
Држаћу се своје праведности и нећу је оставити;
    док сам жив, неће ме срце прекоревати.

»Нека ми непријатељ буде као опаки,
    мој противник као покварењак!
Јер, чему безбожник може да се нада кад је докрајчен,
    кад му Бог живот одузме.
Чује ли Бог његов вапај
    кад га снађе мука?
10 Хоће ли се радовати у Свесилноме?
    Хоће ли у свако време призивати Бога?
11 Поучићу вас о Божијој руци,
    нећу крити науме Свесилнога.
12 Ето, сами сте све видели.
    Зашто онда говорите бесмислице?
13 Ово је судбина коју Бог додељује зломе,
    наследство које безочник прима од Свесилнога:
14 Колико год деце имао, од мача ће изгинути
    и потомство му се неће наситити хлеба.
15 Који га надживе, њих ће сахранити помор,
    а удовице његове неће за њим плакати.
16 Ако сребра нагомила као прашине
    и одеће накупи као блата,
17 то што скупи, обући ће праведник
    и недужни ће поделити сребро.
18 Као од паучине је кућа коју гради,
    као сеница коју је подигао чувар.
19 На починак легне богат, али тако више неће бити:
    кад отвори очи, све је нестало.
20 Ужас га преплављује као вода,
    ноћу га односи олуја.
21 Источни ветар га подигне, и њега нема:
    одува га с његовог места.
22 Без милости се обрушава на њега
    док он од силине његове бежи главом без обзира.
23 Рукама пљешће ругајући му се
    и фијуком га истерује с места његовог.