Add parallel Print Page Options

Где је мудрост?

28 Ето, и сребро има свој рудник,
    и злато место на ком се испира.
И гвожђе се из земље узима
    и камен се претапа у бронзу.
А човек таму докрајчује,
    истражује до крајњих граница,
    тражи руду у тами најгушћој.
Окно копа далеко од ближњег
    где нога не залази,
    пење се и клати далеко од људи.
Земља са које хлеб долази
    изнутра се ковитла ко ватра.
У њеним је стенама налазиште сафира,
    а има и златне прашине.
Пут до тамо не зна птица грабљивица,
    око соколово траг му не назире.
Поносне се звери њиме не шуњају,
    а ни лав по њему не пролази.
Човек пружа руку за кременом,
    прекопава корење планина;
10 у стенама тунеле пробија
    и очима види сваку вредност;
11 обуздава цурење вода
    и оно скривено на светло износи.

12 Али где се мудрост проналази?
    Где је место разборитости?
13 Род јој људски вредност не познаје,
    не проналази се у земљи живих.
14 Тек, бездан јавља: ’У мени није!’
    и море каже: ’Није ни са мном!’
15 Суво злато за њу се не даје,
    за цену њену сребро се не мери.
16 Не плаћа се ни златом офирским,
    ни скупоценим ониксом и сафиром.
17 Нису јој равни ни злато ни кристал,
    за ћуп сувог злата не трампи се она.
18 Корале и јаспис и не спомињите,
    од бисера мудрост је вреднија.
19 Не мери се са њом ни топаз из Куша,
    ни сувим се златом платити не може.

20 Па одакле онда долази мудрост?
    Где је место разборитости?
21 Од очију свега живог је склоњена,
    од небеских птица је скривена.
22 Трулеж мртвих и смрт нам казују:
    ’Ушима смо својим чули казивање о њој.’
23 Бог разуме пут до ње
    и познаје њено место,
24 јер он види до крајева земље
    и он гледа испод свих небеса.
25 Кад је ветру подарио снагу
    и мерама премерио воде;
26 кад је киши одредбу давао
    и муње олујама;
27 тада ју је погледао, објавио, поставио,
    тада ју је проверио.
28 А људима је рекао:
    ’Ево, мудрост је у богобојазности
    а разборитост у уклањању од зла!’“

28 Да, сребро има своје налазиште
    и злато има место где се пречишћава.
Гвожђе се узима из земље,
    а бакар из рудаче топи.
Човек докида таму
    и у њеним најдаљим закуцима,
до саме сенке смрти, за рудом трага.
Окно буши далеко од људских насеобина,
    на местима која је људска нога заборавила;
    далеко од људи виси и њише се.
Земља, из које долази храна,
    испод је сва као ватром прорована.
У њеним стенама лазулит се сместио
    и у њеној прашини има злата.
Ниједна птица грабљивица не зна ту стазу,
    око соколово није је видело.
Њоме не газе дивље животиње
    и ниједан лав њоме не пролази.
Човек руком удара на кремен
    и темеље планина огољује.
10 Кроз стену пролаз прокопава,
    очи му виде сва њена блага.
11 Изворе река запречује бранама
    и на светлост износи скривено.
12 Али, где да се нађе мудрост?
    На ком месту пребива умност?
13 Човек не зна где јој је кућа,
    не може се наћи у земљи живих.
14 Океан[a] каже: ‚Није у мени‘,
    море каже: ‚Није код мене.‘
15 Ни чистим златом не може се купити,
    нити јој се цена може одмерити сребром.
16 Не може се купити златом из Офира,
    драгоценим ониксом и лазулитом.
17 Ни злато ни стакло нису јој равни,
    нити се може добити за предмете од злата.
18 Корали и кристал нису помена вредни,
    већа је цена мудрости од цене рубина.
19 Топаз из Куша није јој раван,
    чистим златом не може се купити.

20 »Па, одакле онда долази мудрост?
    На ком то месту пребива умност?
21 Скривена је од очију свега живог,
    заклоњена од птица.
22 Авадон и Смрт говоре:
    ‚Тек глас о њој допро нам је до ушију.‘
23 Само Бог разуме њене путеве
    и зна место на ком пребива,
24 јер погледом обухвата крајеве земље
    и види све под небесима.
25 Кад је ветру одредио снагу
    и кад је мером измерио воду,
26 кад је киши одредио закон
    и путање облацима олујним,
27 тада је видео мудрост и измерио је,
    учврстио је и проверио.
28 А човеку рече:
    ‚Да, страх од Господа, то је мудрост,
    клонити се зла, то је умност.‘«

Footnotes

  1. 28,14 Океан Дословно: дубина.