Књига о Јову 3
New Serbian Translation
Јовова жалопојка
3 Онда је Јов проговорио проклињући дан свог рођења. 2 Рекао је:
3 „Нек нестане дана у коме сам рођен
и ноћи када је речено: ’Зачело се мушко!’
4 У таму нека се окрене тај дан.
Не марио Бог одозго за њега
и светлост га никада не обасјала.
5 Зграбили га ноћ и тама најгушћа,
облак га прекрио
и све га помрчине дневне престравиле!
6 Нек ноћ ону тама прогута,
нек не буде придодана данима годишњим,
нек не буде убројана месецима!
7 Ево, ноћ та јалова нек буде,
повик среће не ушао у њу!
8 Проклели је они који дан проклињу,
што су вољни левијатана да буде.
9 Нека згасну звезде свитања њенога,
чекајући зору нека је не дочека,
не видела поглед праскозорја;
10 јер ми није затворила врата од мајчиног крила
и сакрила није муку од очију мојих.
11 Зашто нисам умро у утроби
и скончао из стомака кад сам изашао?!
12 Зашто су ме прихватила колена
и зашто груди које сам сисао?
13 Јер ја бих сада спокојно лежао,
спавао бих и у миру био
14 с царевима и земаљским саветницима,
са онима што су себи обновили развалине;
15 с кнезовима што имају злата,
што су сребром куће своје испунили.
16 Или зашто нисам био мртворођенче замотано,
или попут дојенчади, што светла видела нису?!
17 Тамо злобници престају са злобом,
тамо почивају изнурени.
18 Затвореници су заједно спокојни
и не чују повик тлачитељев.
19 Тамо су и велики и мали,
а роб се ослободио господара свога.
20 Зашто се страдалнику даје светло
и живот људима огорчене душе;
21 онима што за смрти жуде, а ње нема,
и траже је више него благо закопано;
22 онима који се безмерно радују и ликују
јер су гроб пронашли;
23 човеку чији је пут сакривен
и кога је Бог одасвуд заградио?
24 Моме јелу претходи јечање моје
и мој се вапај ко вода излива.
25 Јер ме снађе чег’ сам се бојао,
сустигло ме од чег’ сам стрепео!
26 Немам мира, немам олакшања,
немам почивања, мука ме сустиже.“
Јов 3
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јов проклиње дан свог рођења
3 После тога, Јов проговори и прокле дан свог рођења.
2 Рече:
3 »Не било дана кад сам се родио,
ни ноћи која рече: ‚Дечак се зачео!‘
4 Нека се тај дан претвори у таму,
не марио за њега Бог на висини,
светлост га не осветљавала.
5 Присвојиле га тама и сенка смрти,
облаци га застрли,
помрачења му надјачала светлост.
6 А ону ноћ густа тмина однела,
не убрајала се у дане у години,
не нашла се ни у једном месецу.
7 Јалова била она ноћ,
не чуло се у њој радосно клицање.
8 Проклели је они који дан проклињу,
који левијатана умеју да пробуде.
9 Потамнеле звезде њеног сванућа,
жудно чекала светлост узалуд,
не угледала зраке зорине
10 што ми није затворила врата утробе
ни сакрила муку од мојих очију.
11 Што нисам умро у мајчиној утроби,
што не издахнух излазећи из ње?
12 Што ме колена прихватише
и што ме груди подојише?
13 Јер, сад бих лежао и био миран,
спавао бих и почивао
14 са царевима и саветницима земаљским
који су себи саградили рушевине,
15 или са кнежевима који су имали злата,
који су сребром напунили куће.
16 Или, што нисам био као недоношче закопано,
као нејаче што светлост дана не угледа?
17 Тамо опаки не изазивају метеж,
тамо се изнемогли одмарају.
18 Сужњи су на миру,
не чују више вику стражара.
19 Тамо су мали и велики,
и роб је слободан од свог господара.
20 Зашто је светлост дата паћенику
и живот онима чемерне душе,
21 онима који чезну за смрћу, а она не долази,
који за њом трагају више но за благом закопаним,
22 који су пуни радости
и од среће кличу кад гроб пронађу?
23 Шта ће живот човеку чији је пут сакривен,
око кога је Бог подигао ограду?
24 Јер, уздаси су ми као хлеб насушни,
као вода ми се разливају јецаји.
25 Снашло ме оно од чега сам стрепео,
стигло ме оно чега сам се плашио.
26 Немам мира ни спокоја,
починка немам, само неспокој.«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International