Књига о Јову 37
New Serbian Translation
37 Стварно, и моје срце због тога туче,
отима се у грудима!
2 Слушајте! Почујте тутњаву гласа његовога,
проламање што излази из уста његових.
3 Испод свих небеса он га пушта,
и муњу своју до крајева земље.
4 За њом громови туку
гласом славе његове,
а када се огласе тутњавом својом
не враћа се више муња.
5 То Бог чудесно грми гласом својим
и велике, нама несхватљиве ствари чини!
6 Елем, он снегу каже: ’На земљу падни!’
и обилној киши: ’Пљушти!’
7 Тиме свачију руку спутава у раду,
да би сваки човек знао за дело његово.
8 Тада звери иду у брлоге своје,
почивају у својим јазбинама.
9 Олуја се сручи из одаје своје
и северци доносе зиму.
10 Дах Божији лед доноси
и широке воде леди.
11 Облаке тмурне је влагом напунио
и севне муњом по облаку;
12 и они онда круже,
ваљају се како их он води;
да ураде што им је заповедио
по лицу света и земље.
13 А он то чини било као прекор
или као милосрђе на добро земље.
14 О, Јове, послушај ово!
Стани па размотри чудеса Божија.
15 Знаш ли како их је Бог послагао,
како заблешти муњом облака свога?
16 Знаш ли како облаци висе
и чудеса оног што је савршен у знању?
17 Ти, чије су хаљине вруће
док је земља мирна због јужног ветра;
18 хоћеш ли са њим да развлачиш облаке,
тврде као изливено огледало?
19 Хајде нам кажи шта да му кажемо!
Због таме свој случај не можемо да изнесемо.
20 Да му јавимо да бих ја да проговорим?
Зар би било ко говорио да би прождран био!
21 Сјајно светло на небу људи сада не могу да виде,
али ветар хуји и развејава облаке.
22 Са севера стиже златни сјај
и око Бога је слава величанства!
23 Свемоћнога не можемо наћи.
Узвишен је у сили,
али у правди и великој праведности својој
он не тлачи.
24 Зато га се боје људи:
он не мари за мудре у срцу.“
Јов 37
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
37 »Од тога ми дрхти срце
и хоће да искочи из груди.
2 Слушајте тутњаву гласа његовог,
грмљавину која му излази из уста.
3 Он муњу пушта испод целог неба
и до крајева земље је шаље.
4 Иза тога глас му затутњи –
то он грми гласом величанственим.
И више муње не зауздава
кад му се једном зачује глас.
5 Бог чудесно грми својим гласом,
велика дела чини, нама несхватљива.
6 Јер, он каже снегу: ‚Падни на земљу!‘
и пљуску кишном: ‚Запљушти силовито!‘
7 Он сваком човеку спутава руке
да сви људи његово дело упознају.
8 Звери одлазе у своје јазбине
и тамо налазе заклон.
9 Вихор долази са југа,
а студен од ветрова северних.
10 Лед настане од Божијег даха
и широке воде се заледе.
11 Он облаке пуни влагом
и својом муњом их пара.
12 По његовом налогу круже
да изврше што год им заповеди
на лицу целе земље.
13 Шаље их да казни људе
или да наводни земљу
или да покаже љубав.
14 Саслушај ово, Јове;
стани и осмотри Божија чудесна дела.
15 Знаш ли како Бог заповеда облацима
и чини да његова муња севне?
16 Знаш ли како висе мрачни облаци,
чудесна дела Онога који је савршен у знању?
17 Ти, који се куваш у својој одећи
кад се земља умири од јужног ветра,
18 зар можеш с њим да разапнеш небеса,
чврста као ливено огледало?
19 Реци нам шта треба да му кажемо;
у тами смо, па не знамо
како да изложимо свој случај.
20 Треба ли му рећи да ја хоћу да говорим?
Ко би тражио да га прогутају?
21 Сад нико не може да гледа у светлост
која блиста на небу пошто је ветар растерао облаке.
22 Са севера златан сјај долази –
Бог у страхотном величанству стиже.
23 Свесилни је ван нашег домашаја
и узвишен је у сили и правди;
у својој великој праведности никог не тлачи.
24 Зато га људи поштују.
Он не гледа оне који мисле да су мудри.«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International