Add parallel Print Page Options

37 Стварно, и моје срце због тога туче,
    отима се у грудима!
Слушајте! Почујте тутњаву гласа његовога,
    проламање што излази из уста његових.
Испод свих небеса он га пушта,
    и муњу своју до крајева земље.
За њом громови туку
    гласом славе његове,
а када се огласе тутњавом својом
    не враћа се више муња.
То Бог чудесно грми гласом својим
    и велике, нама несхватљиве ствари чини!
Елем, он снегу каже: ’На земљу падни!’
    и обилној киши: ’Пљушти!’
Тиме свачију руку спутава у раду,
    да би сваки човек знао за дело његово.
Тада звери иду у брлоге своје,
    почивају у својим јазбинама.
Олуја се сручи из одаје своје
    и северци доносе зиму.
10 Дах Божији лед доноси
    и широке воде леди.
11 Облаке тмурне је влагом напунио
    и севне муњом по облаку;
12 и они онда круже,
    ваљају се како их он води;
да ураде што им је заповедио
    по лицу света и земље.
13 А он то чини било као прекор
    или као милосрђе на добро земље.

14 О, Јове, послушај ово!
    Стани па размотри чудеса Божија.
15 Знаш ли како их је Бог послагао,
    како заблешти муњом облака свога?
16 Знаш ли како облаци висе
    и чудеса оног што је савршен у знању?
17 Ти, чије су хаљине вруће
    док је земља мирна због јужног ветра;
18 хоћеш ли са њим да развлачиш облаке,
    тврде као изливено огледало?

19 Хајде нам кажи шта да му кажемо!
    Због таме свој случај не можемо да изнесемо.
20 Да му јавимо да бих ја да проговорим?
    Зар би било ко говорио да би прождран био!
21 Сјајно светло на небу људи сада не могу да виде,
    али ветар хуји и развејава облаке.
22 Са севера стиже златни сјај
    и око Бога је слава величанства!
23 Свемоћнога не можемо наћи.
    Узвишен је у сили,
али у правди и великој праведности својој
    он не тлачи.
24 Зато га се боје људи:
    он не мари за мудре у срцу.“

37 »Од тога ми дрхти срце
    и хоће да искочи из груди.
Слушајте тутњаву гласа његовог,
    грмљавину која му излази из уста.
Он муњу пушта испод целог неба
    и до крајева земље је шаље.
Иза тога глас му затутњи –
    то он грми гласом величанственим.
И више муње не зауздава
    кад му се једном зачује глас.
Бог чудесно грми својим гласом,
    велика дела чини, нама несхватљива.
Јер, он каже снегу: ‚Падни на земљу!‘
    и пљуску кишном: ‚Запљушти силовито!‘
Он сваком човеку спутава руке
    да сви људи његово дело упознају.
Звери одлазе у своје јазбине
    и тамо налазе заклон.
Вихор долази са југа,
    а студен од ветрова северних.
10 Лед настане од Божијег даха
    и широке воде се заледе.
11 Он облаке пуни влагом
    и својом муњом их пара.
12 По његовом налогу круже
    да изврше што год им заповеди
    на лицу целе земље.
13 Шаље их да казни људе
    или да наводни земљу
    или да покаже љубав.
14 Саслушај ово, Јове;
    стани и осмотри Божија чудесна дела.
15 Знаш ли како Бог заповеда облацима
    и чини да његова муња севне?
16 Знаш ли како висе мрачни облаци,
    чудесна дела Онога који је савршен у знању?
17 Ти, који се куваш у својој одећи
    кад се земља умири од јужног ветра,
18 зар можеш с њим да разапнеш небеса,
    чврста као ливено огледало?
19 Реци нам шта треба да му кажемо;
    у тами смо, па не знамо
    како да изложимо свој случај.
20 Треба ли му рећи да ја хоћу да говорим?
    Ко би тражио да га прогутају?
21 Сад нико не може да гледа у светлост
    која блиста на небу пошто је ветар растерао облаке.
22 Са севера златан сјај долази –
    Бог у страхотном величанству стиже.
23 Свесилни је ван нашег домашаја
    и узвишен је у сили и правди;
    у својој великој праведности никог не тлачи.
24 Зато га људи поштују.
    Он не гледа оне који мисле да су мудри.«

37 “At this my heart pounds(A)
    and leaps from its place.
Listen!(B) Listen to the roar of his voice,(C)
    to the rumbling that comes from his mouth.(D)
He unleashes his lightning(E) beneath the whole heaven
    and sends it to the ends of the earth.(F)
After that comes the sound of his roar;
    he thunders(G) with his majestic voice.(H)
When his voice resounds,
    he holds nothing back.
God’s voice thunders(I) in marvelous ways;(J)
    he does great things beyond our understanding.(K)
He says to the snow,(L) ‘Fall on the earth,’
    and to the rain shower, ‘Be a mighty downpour.’(M)
So that everyone he has made may know his work,(N)
    he stops all people from their labor.[a](O)
The animals take cover;(P)
    they remain in their dens.(Q)
The tempest comes out from its chamber,(R)
    the cold from the driving winds.(S)
10 The breath of God produces ice,
    and the broad waters become frozen.(T)
11 He loads the clouds with moisture;(U)
    he scatters his lightning(V) through them.(W)
12 At his direction they swirl around
    over the face of the whole earth
    to do whatever he commands them.(X)
13 He brings the clouds to punish people,(Y)
    or to water his earth and show his love.(Z)

14 “Listen(AA) to this, Job;
    stop and consider God’s wonders.(AB)
15 Do you know how God controls the clouds
    and makes his lightning(AC) flash?(AD)
16 Do you know how the clouds hang poised,(AE)
    those wonders of him who has perfect knowledge?(AF)
17 You who swelter in your clothes
    when the land lies hushed under the south wind,(AG)
18 can you join him in spreading out the skies,(AH)
    hard as a mirror of cast bronze?(AI)

19 “Tell us what we should say to him;(AJ)
    we cannot draw up our case(AK) because of our darkness.(AL)
20 Should he be told that I want to speak?
    Would anyone ask to be swallowed up?
21 Now no one can look at the sun,(AM)
    bright as it is in the skies
    after the wind has swept them clean.
22 Out of the north he comes in golden splendor;(AN)
    God comes in awesome majesty.(AO)
23 The Almighty is beyond our reach and exalted in power;(AP)
    in his justice(AQ) and great righteousness, he does not oppress.(AR)
24 Therefore, people revere him,(AS)
    for does he not have regard for all the wise(AT) in heart?[b]

Footnotes

  1. Job 37:7 Or work, / he fills all people with fear by his power
  2. Job 37:24 Or for he does not have regard for any who think they are wise.