Књига о Јову 39
New Serbian Translation
39 Хоћеш ли ти лаву плен да ловиш
и нахраниш лавиће,
2 кад се примире у јазбинама,
кад из потаје вребају у жбуњу?
3 Ко гаврану јело спрема,
када му птићи пиште Богу,
када за храном гегају се?
4 А знаш ли време кад се дивокозе козе?
Јеси ли гледао кад кошуте коте младе?
5 Да ли бројиш колико су месеци скотне?
Знаш ли када ће се омладити?
6 Шћућуре се и окоте своје младе,
болова се ослободе.
7 И млади им ојачају, расту у дивљини,
и кад оду више им се не враћају.
8 Ко је дивљег магарца ослободио
и ко му је развезао ужад?
9 Ја сам њему пустару за кућу дао
и слатину за пребивалиште.
10 Он на градску вреву њаче
и не хаје за повик гонича.
11 По брдима пашу своју тражи,
њуши за сваким зеленилом.
12 Пристаје ли биво да ти служи,
да заноћи за твојим јаслама?
13 Зар ћеш бивола ужетом у плуг да упрегнеш?
Хоће ли за тобом долове да дрља?
14 Хоћеш ли се уздати у њега због његове поголеме снаге?
Хоћеш да му свој рад препустиш?
15 Зар верујеш како ће ти довући летину,
на гумно ти скупити пшеницу?
16 Ној поносно лепеће крилима,
али то нису ни крила ни перје роде!
17 Своја јаја на земљи полаже,
у прашини, да им буде топло.
18 Он не мари дал’ ће нога да их смрска,
дивља зверка да их згази.
19 Нема сажаљења за птиће своје
као да нису његови,
не мари што труд му је узалудан.
20 Бог га је мудрости лишио,
разума му није уделио.
21 Кад се високо размаше,
и коњу и његовом јахачу се смеје.
22 Даде ли ти коњу снагу?
Да ли си му гривом украсио врат?
23 Ти ли му дајеш да ко скакавац скаче?
Ужасно је рзање његово поносно.
24 Земљу копа, од снаге дрхти,
на оружје хрли!
25 Страху се смеје, не да се смести
и пред мачем не узмиче.
26 Тоболац над њим звечи,
севају сабља и копље.
27 Од дрхтања и фрктања земљу гризе,
не мирује на позив рога.
28 Он зањишти на звук рога
и нањуши издалека битку,
вику заповедника
и бојни поклич.
29 Вине ли се крагуј по замисли твојој
и рашири крила према југу?
30 По твојој ли се речи орао уздиже
и на висинама гнезди?
31 На литици живи,
ноћ проводи на гребену
и на утврђењу.
32 Одатле он храну вреба
и очи му надалеко виде.
33 Његови птићи крв пију,
лешеви где су –
и он је тамо.“
34 Тада је Господ узвратио Јову овим речима:
35 „Зар ће свађалица Свемоћнога да исправља?
Нека Богу сад узврати тај што му замера!“
36 И Јов је овим речима узвратио Господу:
37 „Гле, ја никакав како бих теби узвратио?!
Руком својом затискујем уста своја!
38 Нећу да узвратим, већ једном сам говорио;
и још једном, али више нећу.“
Јов 39
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
39 »Зар ти ловиш плен лавици
и глад лавовима утољујеш
2 кад се шћућуре у свом брлогу
или кад вребају из грмља?
3 Ко гаврану набавља храну
кад му птићи вапију до Бога
и без хране тумарају унаоколо?
4 »Да ли знаш време кад се дивокоза кози?
Да ли гледаш кад кошута младе излеже?
5 Да ли бројиш колико месеци носе?
Да ли знаш у које време се омладе?
6 Шћућуре се и излегу своје младе,
и окончају им се порођајне муке.
7 Младунци им јачају и расту у дивљини;
оду од мајке и не враћају се.
8 »Ко је дивљем магарцу дао слободу?
Ко му је развезао споне?
9 Пустару сам му дао за дом
и слане равнице за постојбину.
10 Он се смеје градској вреви,
гоничев повик не чује.
11 Тумара брдима, својим пашњацима,
и било какво зеленило тражи.
12 »Зар ће дивљи биво пристати да ти буде слуга?
Зар ће крај твојих јасала преноћити?
13 Можеш ли га уздама задржати уз бразду?
Зар ће за тобом дрљати долове?
14 Можеш ли се ослонити на њега
јер му је снага велика?
Зар ћеш му тешке послове препустити?
15 Можеш ли се поуздати у њега
да ће ти вратити жито
и довући ти га на гумно?
16 »Нојева крила радосно лепршају,
иако нису као родина крила и перје.
17 Он полаже јаја на земљи
и оставља их да се греју у песку,
18 не марећи што их нога може згазити
или дивља животиња згњечити.
19 Он са својим птићима поступа грубо,
као да нису његови;
није га брига ако му је труд био узалуд,
20 јер га Бог није обдарио мудрошћу,
нити му је уделио умности.
21 Али, када крила рашири за трк,
смеје се коњу и јахачу.
22 »Зар ти дајеш снагу коњу?
Зар му ти врат украшаваш гривом?
23 Зар ти чиниш да скаче као скакавац,
да страх утерује поносним фрктањем?
24 Копитом жестоко удара, радујући се у својој снази,
и у окршај јури.
25 Смеје се страху, ничег се не боји,
пред мачем не узмиче.
26 На сапима му тоболац звекеће
и блиставо копље и сулица.
27 У махнитом узбуђењу земљу раскопава;
не може да стоји мирно кад се овнујски рог огласи.
28 На звук рога зафркће: ‚Ха!‘
Издалека већ нањуши мирис битке
и вику заповедникâ и бојни поклич чује.
29 »Зар кобац помоћу твоје мудрости лети
и према југу шири крила?
30 Зар орао по твом налогу лети ка висовима
и на високом месту гнездо свија?
31 На литици станује и на њој ноћи,
хридина му је тврђава.
32 Одатле вреба на своју храну,
очи му је надалеко опазе.
33 Птићи му се крвљу госте,
и где год шта угине, ето и њега.«
34 Онда ГОСПОД рече Јову:
35 »Зар ће исправљати Свесилнога
онај ко се с њим препире?
Нека одговори Богу онај ко га оптужује!«
36 А Јов одговори ГОСПОДУ:
37 »Да, недостојан сам – како да ти одговорим?
Руку стављам преко уста.
38 Говорио сам једном, нећу више одговарати,
двапут, али више нећу.«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International