Add parallel Print Page Options

41 Не дивља ли када га пробудиш?
    А ко је тај што би пред мене да стане?
Зар ми је ко икада дао шта, да би му ја то вратио?
    Па све је моје под небесима!
О удовима његовим ја да ћутим нећу,
    ни о његовој снази, ни о складу његовог тела.
Ко ће да му разоткрије површину његове одеће?
    Дупли оклоп ко да му пробије?
Ко би да му чељусти разјапи
    када је страва око његових зуба?
Леђа су му од низова крљушти поређаних
    и чврсто спојених.
Пријањају једна уз другу,
    ни ваздух међу њима не пролази.
Спојене су међу собом, једна другу држе,
    размака немају.
Кад он кине, ко да муња сине;
    очи му се црвене ко зора.
10 Пламен му из уста сукља,
    жеравице ватрене врцају.
11 Пара му се диже из ноздрва,
    ко котао кључа и прелива.
12 Својим дахом угаљ распирује,
    из ждрела му ватра пламти.
13 Њему снага почива у шији,
    испред њега наступа страхота.
14 Набори му на телу пријањају,
    чврсти су и непомични.
15 Срце му је као камен тврдо,
    тврдо му је као доњи жрвањ.
16 Кад се дигне, застрепе делије,
    пред ломњавом одступају.
17 Ко га мачем и дохвати –
    ништа му не вреди –
тако и копљем,
    стрелом ил’ оствама.
18 Гвожђе му је попут плеве,
    а бронза му као дрво труло.
19 Њега стрела потерати неће,
    а камење из праћке за њега је плева.
20 Као прутић њему је тољага,
    фијуку се копља он подсмева.
21 Стомак му је ко од ломљених црепова,
    па кроз блато прође ко дрљача.
22 Због њега дубина проври као лонац,
    море се пени као казан масти.
23 За собом оставља траг од пене,
    па се чини да је дубина оседела.
24 Нико му сличан на земљи није!
    То је створење које страха нема!
25 Он гледа сваког ко је поносан
    јер он је цар свих поносних!“

41 »Нико није срчан толико да га раздражи.
    Па ко онда мени да се супротстави?
Ко је то икад мени дошао,
    па сам му платио да се нагодимо?
    Све под небом мени припада.
Нећу ћутати о његовим удовима,
    о силној снази и лепоти стаса.
Ко може горњу одећу да му свуче?
    Ко ће двоструки оклоп да му пробије?
Ко сме врата губице његове да отвори,
    окружена зубима застрашујућим?
На леђима му низови штитова,
    једних уз друге чврсто приљубљених;
тако су близу један другом
    да ни ваздух између њих не пролази.
Чврсто су један с другим спојени,
    један уз другог приања и не могу се раздвојити.
Када кине, светлост из њега севне;
    очи су му као зраци зоре.
10 Из уста му буктиње пламте,
    огњене варнице из њих фрцају.
11 Из ноздрва му дим куља
    као из лонца на ватри трском наложеној.
12 Његов дах угљевље запали
    и пламен му из уста сукља.
13 Силна снага лежи му у врату,
    а пред њим страх иде.
14 Набори на месу чврсто су му спојени,
    сливени и непомерљиви.
15 Груди су му тврде као стена,
    тврде као доњи жрвањ.
16 Кад се дигне, богови се престраве,
    сметени од његових удараца разорних.
17 Мач га дохвати, али се одбије,
    а тако и копље, стрела и сулица.
18 Њему је гвожђе као слама,
    бронза као труло дрво.
19 Стреле га не терају у бекство,
    као стрњика му је камење из праћке.
20 Он тољаге сматра стрњиком,
    смеје се фијукању копља.
21 Одоздо му црепови назубљени,
    који у блату траг као од млатила остављају.
22 Под њим дубине ускључају као лонац
    и море се запени као помаст у котлу.
23 За собом светлуцаву бразду оставља
    – човек би помислио да је океан[a] оседео.
24 Ништа на земљи није му равно,
    створењу неустрашивом.
25 Он свисока гледа на све надмене;
    он је цар над свим охолима.«

Footnotes

  1. 41,23 океан Дословно: дубина.