Књига о Јову 7
New Serbian Translation
7 Не кулучи ли људски род на земљи
и нису ли му дани као дани најамникови?
2 Као слуга што уздише за хладом
и као најамник што чезне за надницом својом,
3 тако су и мени додељени месеци бесмисла,
тегобне су ми ноћи одређене.
4 Ако легнем, кажем: ’Кад ћу да устанем?’
Одужи се ноћ, додија ми
и преврћем се до зоре.
5 Тело ми се у црве и скорено блато обукло,
кожа ми је крастава и гнојна.
6 Дани моји прохујаше брже него ткање на разбоју,
до краја се одмотала нада.
7 Присети се да ми је живот дашак,
да ми очи више неће гледати добра!
8 Више ме неће гледати око које ме је гледало.
Твоје ће ме очи потражити
али мене више бити неће.
9 Као што се облак расплине, нестане,
тако се не диже онај што у Свет мртвих[a] сиђе;
10 не враћа се више кући својој,
завичај га његов више не познаје.
11 Тако ни ја нећу више да затискам уста своја.
Завапићу у тескоби духа свога,
јадаћу се у чемеру душе своје.
12 Шта сам ја то – море или морска неман –
да си стражу око мене поставио?!
13 Јер кад кажем: ’Постеља ће моја да утеши мене,
мој ће лежај да олакша жалопојке моје’,
14 ти сновима тад ме плашиш,
престрављујеш виђењима;
15 па су ми и вешала дража
и смрт више него живот.
16 Смучило ми се!
Па нећу ја довека да живим!
Прођи ме се, јер су дашак дани моји!
17 Па шта је човек да га тако уздижеш,
да ти је за срце прирастао;
18 да се бавиш њиме из јутра у јутро,
да га сваког трена искушаваш?
19 Докле?! Нећеш ли да скренеш свој поглед са мене?
Нећеш ли ме пустити насамо, док пљувачку ја своју прогутам?
20 Све и да сам сагрешио,
шта сам теби учинио, о, чувару људи?!
Зашто си ме себи ко мету ставио,
па сам ти постао терет?
21 Што ми не би преступ опростио
и кривицу моју мимоишао?
Јер, ја ћу лећи у прашину,
па кад ме потражиш –
мене више бити неће.“
Footnotes
- 7,9 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.
Јов 7
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
7 »Зар није тешка човекова служба на земљи?
Зар не проводи дане као најамник?
2 Као што слуга жуди за хладом,
а најамник жељно чека плату,
3 тако сам и ја месеце јаловости наследио,
ноћи јада су ми додељене.
4 Кад легнем, мислим:
‚Кад ћу устати?‘
А ноћ се отегла
и доста ми је превртања до зоре.
5 Тело ми прекривено црвима и блатом,
кожа ми испуцала и гнојна.
6 Дани ми бржи од ткалачког чунка
и без наде се примичу крају.
7 Сети се, Боже, да ми је живот само дашак.
Моје очи више неће видети срећу.
8 Око које ме сада гледа, више ме неће видети.
Тражићеш ме, али ме неће бити.
9 Као што се облак расплине и више га нема,
тако се не враћа ни ко сиђе у Шеол:
10 никад се више не враћа кући,
укућани га више не познају.
11 »Зато нећу да суспрежем уста.
Говорићу јер ми је дух тескобан,
жалићу се јер ми је душа чемерна.
12 Зар сам ја море или морска неман[a]
кад си нада мном поставио стражу?
13 Ако кажем: ‚На постељи ћу наћи утеху,
мој лежај ће ми олакшати јадање‘,
14 ти ме сновима плашиш
и виђењима престрављујеш,
15 па ми је драже дављење и смрт
него ове моје кости.
16 Презирем живот, нећу вечно живети.
Окани ме се, моји дани су као дах.
17 »Шта је човек, да ти је толико важан,
да ти је тако прирастао срцу,
18 да га походиш сваког јутра
и сваког трена провераваш?
19 Зашто не скинеш поглед с мене,
тек толико да пљувачку прогутам?
20 Ако сам згрешио,
шта сам учинио теби,
ти надзорниче људи?
Зашто си ме узео за мету?
Зар сам ти постао терет?
21 Зашто мој прекршај не опростиш
и не пређеш преко мога греха?
Јер, ускоро ћу лећи у прашину
и ти ћеш ме помно тражити,
али мене више неће бити.«
Footnotes
- 7,12 море или морска неман Или: Јам или Танин; феничка божанства.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International