Књига о Јову 19

New Serbian Translation

⁷ Ето, ја вичем: ’Насиље!’, а услишен нисам;
    ја за помоћ запомажем, али правде нема.
⁸ Мој пут он је заградио, не могу да прођем;
    стазе моје он је замрачио.
⁹ Част је моју свукао са мене,
    скинуо ми круну с главе моје.
¹⁰ Са свих страна сваљује ме да нестанем,
    изваљује као дрво наду моју.
¹¹ Ужарио се гнев његов на мене,
    па ме сматра душманином својим.
¹² Сложно марширају његове чете,
    ено, наспрам мене насип подижу;
    око мог шатора логор дижу.

¹³ Далеко од мене он је одвео браћу моју,
    а моји знанци су ми сада ко потпуни странци.
¹⁴ Мојих рођака више нема,
    заборавили су ме познаници моји.
¹⁵ Гости мога дома и слушкиње моје гледају ме ко туђинца,
    за њихове очи ја сам придошлица.
¹⁶ Слугу свога ја дозивам, ал’ ми се не јавља,
    устима га својим преклињем за помоћ.
¹⁷ Жена ми се гади од задаха мога,
    одуран сам и родбини својој.
¹⁸ Чак ме и дечаци презиру,
    ругају ми се кад бих да устанем.
¹⁹ Гаде ме се сви пријатељи блиски,
    они које сам волео, сад су против мене.
²⁰ Кожа ми се слепила за кости,
    зуби су ми поиспадали.

²¹ Смилујте ми се! Смилујте ми се,
    о, пријатељи моји,
    јер је рука Божија ударила на ме!
²² Па зашто ме попут Бога прогоните,
    меса мога зар нисте сити?^[a]

²³ О, када би се речи моје записале!
    О, када би се у књигу утиснуле;
²⁴ гвозденим пером и оловом
    заувек у камен урезале!
²⁵ Али ја знам да Откупитељ мој живи,
    да ће на крају он стати над прахом!
²⁶ Нека и пукне ова моја кожа,
    гледаћу Бога из тела свога;
²⁷ њега ћу ја лично гледати,
    очима својим, а не ко туђинац.
    А нутрина моја у мени малакше.

²⁸ А ви би требало да кажете: ’Зашто га прогонимо?’,
    јер налазите да је у мени корен ове ствари.
²⁹ Од мача страхујте,
    јер гнев доноси одмазду мача,
да бисте знали –
    суд постоји.“