Add parallel Print Page Options

Последње речи Јова пријатељима

27 А Јов је наставио своје казивање овим речима:

„Живога ми Бога који ми је ускратио право
    и Свемоћног што ми душу огорчи;
док у мени даха има
    и Божијег духа у мом носу;
усне моје неће говорити неправду,
    мој језик неће изустити обману.
Далеко од мене било да изјавим како сте у праву!
    Док ме има не одустајем од своје честитости.
Држаћу се праведности своје, нећу је пустити;
    све док живим савест моја ме запећи неће.

Душманин мој нека прође као покварењак,
    као злотвор нека прође онај што се диже на ме.
Јер каква је нада безбожника када је сасечен,
    када Бог му душу узме?
Чује ли Бог вапај његов
    кад на њега невоља дође?
10 Радује ли се Свемоћноме
    и зове ли Бога у доба свако?

11 Ја ћу вас поучити о Божијој руци,
    нећу да вам кријем наум Свемоћнога.
12 Ето, сви ви сте видели ово,
    па зашто онда улудо говорите бесмислице?

13 Таква је од Бога судбина за зликовца,
    наследство Свемоћног што примају окрутни!
14 Макар и да му се деца рађају, за мач се рађају;
    потомство му никад хлеба неће бити сито.
15 Преживеле ће му покопати зараза,
    а удовице им закукати неће.
16 Макар да згрне сребра ко да је прашина,
    и спреми одеће као да је земља;
17 све што спреми обући ће праведник,
    а сребро ће да раздели недужни.
18 Попут мољца кућу себи зида,
    као да је колибица што је чувар прави.
19 Лећи ће богат тад и никад више,
    кад очи своје отвори – ничег више нема.
20 Ненадане страхоте ко бујице односе га,
    олуја га ноћу краде.
21 Подиже га ветар са истока, одлетеће,
    свитлаће га са места његовог.
22 Сјуриће се на њега, штедети га неће
    док он буде стрмоглавце бежао од руке његове.
23 И пљескаће својим рукама над њим,
    извиждаће га са његовог места.