Add parallel Print Page Options

Где је мудрост?

28 Ето, и сребро има свој рудник,
    и злато место на ком се испира.
И гвожђе се из земље узима
    и камен се претапа у бронзу.
А човек таму докрајчује,
    истражује до крајњих граница,
    тражи руду у тами најгушћој.
Окно копа далеко од ближњег
    где нога не залази,
    пење се и клати далеко од људи.
Земља са које хлеб долази
    изнутра се ковитла ко ватра.
У њеним је стенама налазиште сафира,
    а има и златне прашине.
Пут до тамо не зна птица грабљивица,
    око соколово траг му не назире.
Поносне се звери њиме не шуњају,
    а ни лав по њему не пролази.
Човек пружа руку за кременом,
    прекопава корење планина;
10 у стенама тунеле пробија
    и очима види сваку вредност;
11 обуздава цурење вода
    и оно скривено на светло износи.

12 Али где се мудрост проналази?
    Где је место разборитости?
13 Род јој људски вредност не познаје,
    не проналази се у земљи живих.
14 Тек, бездан јавља: ’У мени није!’
    и море каже: ’Није ни са мном!’
15 Суво злато за њу се не даје,
    за цену њену сребро се не мери.
16 Не плаћа се ни златом офирским,
    ни скупоценим ониксом и сафиром.
17 Нису јој равни ни злато ни кристал,
    за ћуп сувог злата не трампи се она.
18 Корале и јаспис и не спомињите,
    од бисера мудрост је вреднија.
19 Не мери се са њом ни топаз из Куша,
    ни сувим се златом платити не може.

20 Па одакле онда долази мудрост?
    Где је место разборитости?
21 Од очију свега живог је склоњена,
    од небеских птица је скривена.
22 Трулеж мртвих и смрт нам казују:
    ’Ушима смо својим чули казивање о њој.’
23 Бог разуме пут до ње
    и познаје њено место,
24 јер он види до крајева земље
    и он гледа испод свих небеса.
25 Кад је ветру подарио снагу
    и мерама премерио воде;
26 кад је киши одредбу давао
    и муње олујама;
27 тада ју је погледао, објавио, поставио,
    тада ју је проверио.
28 А људима је рекао:
    ’Ево, мудрост је у богобојазности
    а разборитост у уклањању од зла!’“