Add parallel Print Page Options

Јовова жалопојка

Онда је Јов проговорио проклињући дан свог рођења. Рекао је:

„Нек нестане дана у коме сам рођен
    и ноћи када је речено: ’Зачело се мушко!’
У таму нека се окрене тај дан.
    Не марио Бог одозго за њега
    и светлост га никада не обасјала.
Зграбили га ноћ и тама најгушћа,
    облак га прекрио
    и све га помрчине дневне престравиле!
Нек ноћ ону тама прогута,
    нек не буде придодана данима годишњим,
    нек не буде убројана месецима!
Ево, ноћ та јалова нек буде,
    повик среће не ушао у њу!
Проклели је они који дан проклињу,
    што су вољни левијатана да буде.
Нека згасну звезде свитања њенога,
    чекајући зору нека је не дочека,
    не видела поглед праскозорја;
10 јер ми није затворила врата од мајчиног крила
    и сакрила није муку од очију мојих.

11 Зашто нисам умро у утроби
    и скончао из стомака кад сам изашао?!
12 Зашто су ме прихватила колена
    и зашто груди које сам сисао?
13 Јер ја бих сада спокојно лежао,
    спавао бих и у миру био
14 с царевима и земаљским саветницима,
    са онима што су себи обновили развалине;
15 с кнезовима што имају злата,
    што су сребром куће своје испунили.
16 Или зашто нисам био мртворођенче замотано,
    или попут дојенчади, што светла видела нису?!
17 Тамо злобници престају са злобом,
    тамо почивају изнурени.
18 Затвореници су заједно спокојни
    и не чују повик тлачитељев.
19 Тамо су и велики и мали,
    а роб се ослободио господара свога.

20 Зашто се страдалнику даје светло
    и живот људима огорчене душе;
21 онима што за смрти жуде, а ње нема,
    и траже је више него благо закопано;
22 онима који се безмерно радују и ликују
    јер су гроб пронашли;
23 човеку чији је пут сакривен
    и кога је Бог одасвуд заградио?
24 Моме јелу претходи јечање моје
    и мој се вапај ко вода излива.
25 Јер ме снађе чег’ сам се бојао,
    сустигло ме од чег’ сам стрепео!
26 Немам мира, немам олакшања,
    немам почивања, мука ме сустиже.“