Књига о судијама 11
New Serbian Translation
Јефтај
11 Јефтај, Галађанин, је био силни ратник. Био је син блуднице, а Галад му је био отац. 2 Али Галаду је његова жена родила синове. Кад су одрасли, они су отерали Јефтаја с речима: „Ти немаш наследства у дому нашег оца јер си син друге жене.“ 3 Јефтај је побегао од своје браће и населио се у земљи Тов. Ту су се неке ништарије окупиле око њега, па су с њим пљачкале.
4 Након извесног времена, Амон је заратио против Израиља. 5 Кад су Амонци заратили против Израиља, старешине галадске дођу да врате Јефтаја из земље Тов. 6 Рекли су Јефтају: „Дођи и буди нам војвода, да ратујемо против Амонаца.“
7 Јефтај одговори старешинама галадским: „Нисте ли ме ви мрзели и отерали ме из дома мога оца? Зашто долазите к мени сад кад сте у невољи?“
8 Старешине Галада рекоше Јефтају: „Зато смо се сада вратили к теби. Ако пођеш с нама и ратујеш против Амонаца, бићеш главар нама и свим становницима Галада.“
9 Јефтај одговори старешинама Галада: „Ако ме одведете натраг да ратујем против Амонаца, и ако ми их Господ преда, хоћу ли вам бити главар?“
10 Галадске старешине одговоре Јефтају: „Нека Господ буде сведок међу нама; учинићемо како си рекао.“ 11 Јефтај је отишао са старешинама Галада, а народ га је поставио себи за главара и војводу. Јефтај је поновио све своје услове пред Господом у Миспи.
12 Онда је послао гласнике амонском цару рекавши: „Шта имаш против мене, те си дошао к мени да ратујеш против моје земље?“
13 Амонски цар одговори Јефтајевим гласницима: „По изласку из Египта, Израиљ је узео моју земљу од Арнона до Јордана и Јавока. Зато ми је сад врати милом.“
14 Јефтај је поново послао гласнике амонском цару 15 и рекао му:
„Овако каже Јефтај: Израиљ није узео ни моавску земљу, ни земљу Амонаца. 16 По изласку из Египта, Израиљ је ишао кроз пустињу до Црвеног мора и дошао у Кадис. 17 Израиљ је послао гласнике цару Едома рекавши: ’Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу.’ Међутим, едомски цар није хтео да га послуша. Послао је гласнике и моавском цару, али ни он није дао свој пристанак. Тако је Израиљ остао у Кадису.
18 Настављајући пустињом, Израиљ је заобишао едомску и моавску земљу и дошао источно од моавске земље. Утаборили су се с друге стране Арнона. У моавске пределе нису ступали, јер је Арнон граница Моаву.
19 Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, цару Есевона, рекавши му: ’Дозволи нам да прођемо кроз твоју земљу и дођемо на своје одредиште.’ 20 Али Сихон није веровао Израиљу да хоће само да пређе преко његовог подручја. Сихон је сабрао сву своју војску, утаборио се у Јаси и ступио у рат против Израиља.
21 Господ, Бог Израиљев, је предао Сихона и сву његову војску Израиљу у руке, те је Израиљ освојио сву земљу Аморејаца који су живели у тој земљи. 22 Освојили су сву област Аморејаца, од Арнона до Јавока, и од пустиње до Јордана.
23 Сад кад је Господ, Бог Израиљев, изгнао Аморејце пред својим народом, Израиљем, ти би хтео да нас изгнаш? 24 Зар ти не држиш у поседу оно што ти је дао Хамос, бог твој? Тако ћемо и ми задржати све оно што нам је Господ, Бог наш, дао да освојимо. 25 Да ниси можда бољи од Валака, сина Сефоровог, цара моавског? Да ли се он спорио са Израиљем? Да ли је он ратовао с њима? 26 Кад се Израиљ пре три стотине година населио у Есевону и његовим насељима, у Ароиру и његовим насељима, и у свим градовима уз Арнон, зашто их тада нисте отели? 27 Нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш неправду ратујући против мене. Нека Господ, Судија, данас пресуди између Израиљаца и Амонаца.“
28 Али цар Амонаца се није обазирао на поруку коју му је Јефтај послао.
29 Тада Дух Господњи сиђе на Јефтаја, те он прође преко подручја Галада и Манасије настављајући преко Миспе галадске, и од Миспе галадске дође на Амонце. 30 Ту се Јефтај заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш Амонце у моје руке, 31 ко први изађе на врата моје куће да ме дочека кад се вратим у миру од Амонаца, припашће Господу, и тога ћу принети на жртву свеспалницу.“
32 Јефтај оде к Амонцима да ратује против њих и Господ их предаде у његове руке. 33 Тукао их је од Ароира до Минита, двадесет градова – и до Авел-Керамима. Био је то велики пораз. Тако су Амонци били понижени пред Израиљцима.
34 Кад се Јефтај вратио својој кући у Миспу, у сусрет му изађе његова ћерка играјући уз бубњеве. Она му је била јединица; осим ње није имао других синова и ћерки. 35 Кад ју је Јефтај угледао, раздерао је своју одећу и закукао: „Јао, ћерко моја! У какав си ме јад бацила! Зар баш ти да ми донесеш несрећу! Заветовао сам се Господу и не могу порећи завет.“
36 Она му одговори: „Оче мој, својим устима си се заветовао Господу; учини са мном како си рекао, јер ти је Господ дао да се осветиш својим непријатељима, Амонцима.“ 37 Она још рече своме оцу: „Нека ми се дозволи ово: пусти ме на два месеца да идем по горама с мојим другарицама, да оплачем своје девичанство.“
38 Он одговори: „Иди!“ Пустио ју је на два месеца. Она је отишла са својим другарицама и оплакивала своје девичанство на горама. 39 Када су се навршила два месеца, вратила се своме оцу, а он је извршио над њом завет којим се заветовао. И никада није упознала човека.
Отуда обичај у Израиљу 40 да сваке године Израиљеве девојке одлазе и оплакују ћерку Јефтаја Галађанина, четири дана у години.
Судије 11
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јефтај
11 Јефтај Гилађанин био је врстан ратник. Био је син блуднице, која га је родила Гиладу. 2 А Гиладу је и његова жена родила синове, па када су они одрасли, отераше Јефтаја.
»За тебе нема наследства у нашој породици«, рекоше му, »зато што си син друге жене.«
3 Тако Јефтај побеже од своје браће и настани се у земљи Тов, где се око њега окупише неке пустахије, па су с њим ишли у пљачкашке походе.
4 После неког времена, када су Амонци напали Израел, 5 гиладске старешине одоше да доведу Јефтаја из земље Тов.
6 »Дођи«, рекоше му, »и буди нам главни заповедник, да можемо да се боримо против Амонаца.«
7 А Јефтај им рече: »Зар ме ви нисте мрзели и отерали ме из куће мога оца? Зашто ми долазите сад кад сте у невољи?«
8 »Баш зато ти се и обраћамо«, рекоше му гиладске старешине. »Пођи с нама да се бориш против Амонаца и да будеш вођа нама и свим становницима Гилада.«
9 »Ако ме поведете назад да се борим против Амонаца и ГОСПОД ми их преда«, одговори Јефтај, »хоћу ли вам заиста бити вођа?«
10 »ГОСПОД нам је сведок«, одвратише гиладске старешине. »Сигурно ћемо учинити онако како ти кажеш.«
11 И Јефтај пође са гиладским старешинама. Народ га постави за свога вођу и главног заповедника, а он у Мицпи понови пред ГОСПОДОМ све што је рекао.
Јефтај преговара с Амонцима
12 Јефтај посла гласнике амонском цару с питањем: »Шта то имаш против мене, па си дошао да нападнеш моју земљу?«
13 Амонски цар одговори Јефтајевим гласницима: »Када је изашао из Египта, Израел је отео моју земљу од кланца Арнона до потока Јабока и реке Јордан. Зато ми је сада врати милом.«
14 Јефтај опет посла гласнике амонском цару 15 с поруком:
»Овако каже Јефтај: ‚Израел није отео земљу Моав ни земљу Амонаца. 16 Него, када је Израел изашао из Египта и прешао пустињу до Црвеног мора и даље до Кадеша, 17 послао је гласнике цару Едома с поруком: »Пусти ме да прођем кроз твоју земљу«, али цар Едома није хтео ни да чује. Онда је послао гласнике и цару Моава, али му ни он није дозволио, па је Израел остао у Кадешу.
18 »‚Затим су Израелци ишли кроз пустињу, заобилазећи Едом и Моав, прошавши дуж источне границе Моава. Утаборили су се са друге стране кланца Арнона и нису улазили на моавско подручје, јер је Арнон граница Моава.
19 »‚Онда је Израел послао гласнике Сихону, цару Аморејаца, који је владао у Хешбону, и рекао му: »Пусти ме да кроз твоју земљу прођем до своје.« 20 Али Сихон није веровао Израелу и није га пустио да пређе преко његовог подручја, већ је окупио сву своју војску, утаборио се у Јахацу и напао Израел. 21 Тада је ГОСПОД, Бог Израелов, предао Сихона и сву његову војску Израелу у руке. Израелци су их поразили и запосели сву земљу Аморејаца који су живели у тој земљи. 22 Запосели су сву земљу Аморејаца од кланца Арнона до потока Јабока, и од пустиње до реке Јордан.
23 »‚Сада, дакле, када је ГОСПОД, Бог Израелов, истерао Аморејце испред свога народа Израела, ти би да истераш нас? 24 Зар ти не поседујеш оно што ти даје твој бог Кемош? Тако ћемо и ми поседовати оно што нам је дао ГОСПОД, наш Бог. 25 Зар си ти бољи од Валака сина Ципоровог, цара Моава? Да ли се он некад спорио с Израелом или га напао? 26 Већ три стотине година Израел живи у Хешбону и Ароеру и њиховим насељима и у свим градовима дуж Арнона. Зашто их за то време нисте повратили? 27 Ја теби нисам ништа скривио, него ти мени чиниш неправду нападајући ме. Нека ГОСПОД, Судија, данас пресуди између Израелаца и Амонаца.‘«
28 Али амонски цар није марио за поруку коју му је Јефтај послао.
Јефтајев завет
29 Тада Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Јефтаја. Јефтај прође кроз Гилад и Манасију и кроз Мицпу Гиладску, па из ње крену на Амонце.
30 Јефтај се заветова ГОСПОДУ рекавши: »Ако предаш Амонце у моје руке, 31 што год ми на врата моје куће изађе у сусрет када се као победник будем враћао од Амонаца, биће ГОСПОДЊЕ, и ја ћу то принети као жртву паљеницу.«
32 Тако Јефтај оде да нападне Амонце, и ГОСПОД их предаде у његове руке. 33 Он до ногу порази двадесет градова од Ароера до околине Минита, све до Авел-Керамима. Тако Израелци потукоше Амонце.
34 Када је Јефтај дошао кући у Мицпу, а оно – његова кћи му изађе у сусрет, играјући уз звуке даира! Она му је била једино дете. Осим ње Јефтај није имао синова и кћери. 35 Угледавши је, он раздре своју одећу и рече: »Авај, кћери моја! На колена си ме бацила! Велик јад си ми донела. Дао сам обећање ГОСПОДУ и не могу да га прекршим.«
36 »Оче мој«, одговори му она, »дао си обећање ГОСПОДУ и зато са мном уради оно што си обећао, пошто те је ГОСПОД осветио на твојим непријатељима Амонцима.« 37 Онда још рече оцу: »Само ово учини за мене: пусти ме да два месеца лутам планинама и са својим другарицама оплакујем своје девичанство.«
38 »Иди«, рече јој он и пусти је на два месеца.
Тако она оде са другарицама у планине, где је оплакивала своје девичанство. 39 После два месеца она се врати своме оцу и он учини с њом како се заветовао. А она никад није спавала с мушкарцем. Отуда потиче израелски обичај 40 да младе Израелке сваке године одлазе на четири дана да оплакују кћер Јефтаја Гилађанина.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International