Књига о судијама 5
New Serbian Translation
Деворина песма
5 Тог дана су Девора и Варак, син Авиноамов, испевали песму:
2 „Зато што су вође израиљске на чело ступиле,
зато што се народ вољно одазвао – благосиљајте Господа!
3 Чујте, цареви, слушајте, владари!
Запеваћу Господу, испеваћу песму Господу, Богу Израиљеву.
4 Кад си силазио са Сира, Господе,
кад си ступао са поља едомских,
земља се тресла, небеса су пљуштала,
облаци су водом запљуштали.
5 Горе су се тресле[a] пред Господом,
пред Господом синајским, Богом Израиљевим.
6 У дане Самегара, сина Анатова, у дане Јаиле,
путеви су опустели, те су путници
ходали по стазама кривудавим.
7 Села израиљска опустеше,
док не устах ја, Девора, док не устах
да Израиљу будем мајка.
8 Кад су богове нове бирали,
рат им стиже на градске капије.
Зар се штит видео у Израиљу,
или копље међу четрдесет хиљада?
9 Срце је моје уз вође Израиљеве,
и уз оне што се вољно одазваше.
Благосиљајте Господа!
10 Ви што јашете беле магарице,
и седите на простиркама,
ви што путевима ходите,
разаберите 11 глас певача код бунара.
Тамо они поју о праведним делима Господњим,
о праведним делима његових мештана у Израиљу.
Тада народ Господњи сиђе к вратима.
12 Пробуди се, пробуди, Деворо,
пробуди се и песму запевај!
Устани, Вараче, и робље поведи,
ти сине Авиноамов!
13 Шачица је моћни народ надвладала,
народ се Господњи сабрао к мени на моћне.
14 Од Јефрема изађоше они што поникоше међу Амаличанима,
за тобом је Венијамин с твојим мноштвима,
од Махира су изашли заповедници,
а од Завулона они што штап писарски носе.
15 Кнезови су Исахарови са Девором,
Исахар се за Вараком у долину сјурио,
у стопу га је верно пратио.
Међу четама Рувимовим,
дуго се на одлуку накањују.
16 Зашто седиш међу торовима?
Да чујеш како дозивају стада?
Међу четама Рувимовим,
дуго се на одлуку накањују.
17 Галад почива с оне стране Јордана;
а што Дан још седи у лађама?
Асир седи уз обалу морску,
мирно живи у својим лукама.
18 Завулон је народ што се наругао смрти,
као и Нефталим са поља високих.
19 Цареви су дошли и ратовали,
у бој ступише цареви ханански
код Танаха, крај вода мегидских,
ал’ се плена – сребра не домогоше.
20 С неба су звезде ратовале,
са својих су стаза са Сисером ратовале.
21 Однесе их поток Кисон, поток древни, поток Кисон.
Ступај смело, душо моја!
22 Копита су тад коњска затутњала,
у галоп, у галоп ударише пастуви.
23 ’Проклињите Мероз!’ – рече Анђео Господњи.
’Љуто проклињите његове мештане,
јер не притекоше у помоћ Господу,
не помогоше Господу против моћних.’
24 Благословена нек је Јаила међу женама,
жена Хевера Кенејца,
благословенија нек је од свих жена шатора.
25 Кад је тражио воде, млека му нали,
у зделу кнежевску масла му даде.
26 Левицом се машила за колац,
а десницом за маљ ковачки,
па удари Сисеру и главу му смрска,
здроби му, проби му слепоочнице.
27 Код њених ногу сави се и паде,
пружио се подно њених ногу,
где се сави, тамо мртав паде.
28 Сисерина мајка кроз прозор погледава,
кроз решетку она са сузама збори:
’Зашто му кола још не пристижу?
Зашто топот кола његових касни?’
29 Најмудрија јој одговара дворкиња,
самој себи она одговара:
30 ’Плен су нашли, па га сада деле,
по девојку, па и две на ратника,
бојено и исткано за плен Сисери,
бојено и исткано, то му је плен,
за вратове оних који плене.’
31 Тако нек пропадну сви твоји душмани, Господе,
као сунце у пуном сјају нека сину који тебе воле!“
Земља је била мирна четрдесет година.
Footnotes
- 5,5 Овако је према Септуагинти, Таргуму и сиријском рукопису.
Судије 5
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Деворина и Варакова победничка песма
5 Тога дана Девора и Варак син Авиноамов запеваше ову песму:
2 »Када се Израелци спремају за бој,
када се народ на то драговољно реши,
благосиљајте ГОСПОДА!
3 »Чујте, цареви,
почујте, владари!
Певаћу ГОСПОДУ,
псалме ћу певати ГОСПОДУ, Богу Израеловом.
4 ГОСПОДЕ, када си изашао из Сеира,
када си искорачио из земље едомске,
земља се тресла, са неба је лило,
облаци су воду изливали,
5 горе су се тресле пред ГОСПОДОМ Синајским,
пред ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.
6 »У време Шамгара сина Анатовог,
у Јаелино време, опустеше друмови,
путници пођоше стазама обилазним.
7 Живот је замро у селима Израеловим,
док ја, Девора, не устадох,
док не устадох као мајка у Израелу.
8 Када нове богове изабраше за себе,
рат стиже на градске капије,
а ниједног штита ни копља
међу четрдесет хиљада у Израелу.
9 »Моје је срце с вођама Израеловим,
са добровољцима међу народом.
Благосиљајте ГОСПОДА!
10 »Размислите ви који јашете на белим магарицама,
седећи на меким покровцима,
и ви који ходате путем.
11 Послушајте глас певачâ[a] на појилима:
они ГОСПОДЊЕ победе набрајају,
победе за његова села у Израелу.
Тада народ ГОСПОДЊИ сиђе до градских капија.
12 »‚Пробуди се, пробуди се, Деворо!
Пробуди се, пробуди се, песму запевај!
Устани, Вараче!
Зароби своје сужње, сине Авиноамов!‘
13 »Тада преостали сиђоше
к великашима,
народ ГОСПОДЊИ сиђе к мени
као ратници.
14 Из Ефрема дођоше они чији је корен у Амалеку,
за тобом Венијамин међу твојим народом.
Из Махира сиђоше вође,
из Завулона они с палицама надгледничким.
15 Са Девором су били заповедници Исахара.
Да, Исахар је био с Вараком
и за њим похрлио у долину.
»Међу Рувимовим четама
било је много премишљања.
16 Зашто ли си остао крај торова
да слушаш свирку међу стадима?
»Међу Рувимовим четама
било је много премишљања.
17 Гилад остаде с оне стране Јордана.
А зашто ли је Дан оклевао крај лађа?
Асир је боравио на обали мора
и остао у својим увалама.
18 Али Завулонов народ стави живот на коцку,
а тако и Нефталим на бојном пољу.
19 »Дошли су цареви и борили се.
Цареви ханаански су се борили
код Таанаха, крај водâ Мегида,
али нимало сребра не однеше као плен.
20 Са неба су се бориле звезде,
са својих путања против Сисре су се бориле.
21 Поток Кишон отплави цареве,
древни поток, поток Кишон.
»Крочи снажно, душо моја!
22 »Тад копита коњска загрмеше –
силним трком јуре моћни коњи његови!
23 ‚Прокуните Мероз‘, рече анђео ГОСПОДЊИ,
‚прокуните, прокуните његове житеље,
јер не притекоше у помоћ ГОСПОДУ,
у помоћ ГОСПОДУ као ратници.‘
24 »Нека је благословена међу женама
Јаел, жена Хевера Кенејца,
благословена међу женама у шаторима.
25 Сисра затражи воде, а она му даде млека,
урде му донесе у господској чинији.
26 Левицом посегну за шаторским кочићем,
десницом за чекићем ковачким.
Удари Сисру, главу му смрска,
слепоочницу му разби и прободе.
27 Он јој се сручи крај ногу, паде
и остаде да лежи.
Крај ногу јој се сручи, паде –
где се сручио, ту мртав паде.
28 Кроз прозор погледа Сисрина мајка
и иза прозорске решетке закука:
‚Што толико нема кола његових?
Што штропот његових кола касни?‘
29 Одговарају јој најмудрије дворкиње,
а она себи понавља:
30 ‚Плен су нашли, па га деле:
по девојку-две за свакога,
шарено рухо за Сисру,
рухо шарено, везено,
две мараме шарене, везене
за врат победников.‘
31 »Нека тако страдају сви твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
а они који те воле нека буду као сунце
када се диже у свом пуном сјају.«
Потом је у земљи четрдесет година владао мир.
Footnotes
- 5,11 певачâ Ова реч на хебрејском може да значи и »стрелаца«.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International