Књига о судијама 5

New Serbian Translation

³ Чујте, цареви, слушајте, владари!
    Запеваћу Господу, испеваћу песму Господу, Богу Израиљеву.

⁴ Кад си силазио са Сира, Господе,
    кад си ступао са поља едомских,
земља се тресла, небеса су пљуштала,
    облаци су водом запљуштали.
⁵ Горе су се тресле^[a] пред Господом,
    пред Господом синајским, Богом Израиљевим.

⁶ У дане Самегара, сина Анатова, у дане Јаиле,
    путеви су опустели, те су путници
    ходали по стазама кривудавим.
⁷ Села израиљска опустеше,
    док не устах ја, Девора, док не устах
    да Израиљу будем мајка.
⁸ Кад су богове нове бирали,
    рат им стиже на градске капије.
Зар се штит видео у Израиљу,
    или копље међу четрдесет хиљада?
⁹ Срце је моје уз вође Израиљеве,
    и уз оне што се вољно одазваше.
    Благосиљајте Господа!

¹⁰ Ви што јашете беле магарице,
    и седите на простиркама,
    ви што путевима ходите,
разаберите ¹¹ глас певача код бунара.
    Тамо они поју о праведним делима Господњим,
    о праведним делима његових мештана у Израиљу.

Тада народ Господњи сиђе к вратима.
¹²     Пробуди се, пробуди, Деворо,
    пробуди се и песму запевај!
Устани, Вараче, и робље поведи,
    ти сине Авиноамов!

¹³ Шачица је моћни народ надвладала,
    народ се Господњи сабрао к мени на моћне.
¹⁴ Од Јефрема изађоше они што поникоше међу Амаличанима,
    за тобом је Венијамин с твојим мноштвима,
од Махира су изашли заповедници,
    а од Завулона они што штап писарски носе.
¹⁵ Кнезови су Исахарови са Девором,
    Исахар се за Вараком у долину сјурио,
    у стопу га је верно пратио.
Међу четама Рувимовим,
    дуго се на одлуку накањују.
¹⁶ Зашто седиш међу торовима?
    Да чујеш како дозивају стада?
Међу четама Рувимовим,
    дуго се на одлуку накањују.
¹⁷ Галад почива с оне стране Јордана;
    а што Дан још седи у лађама?
Асир седи уз обалу морску,
    мирно живи у својим лукама.
¹⁸ Завулон је народ што се наругао смрти,
    као и Нефталим са поља високих.

¹⁹ Цареви су дошли и ратовали,
    у бој ступише цареви ханански
код Танаха, крај вода мегидских,
    ал’ се плена – сребра не домогоше.
²⁰ С неба су звезде ратовале,
    са својих су стаза са Сисером ратовале.
²¹ Однесе их поток Кисон, поток древни, поток Кисон.
    Ступај смело, душо моја!
²² Копита су тад коњска затутњала,
    у галоп, у галоп ударише пастуви.
²³ ’Проклињите Мероз!’ – рече Анђео Господњи.
    ’Љуто проклињите његове мештане,
јер не притекоше у помоћ Господу,
    не помогоше Господу против моћних.’

²⁴ Благословена нек је Јаила међу женама,
    жена Хевера Кенејца,
    благословенија нек је од свих жена шатора.
²⁵ Кад је тражио воде, млека му нали,
    у зделу кнежевску масла му даде.
²⁶ Левицом се машила за колац,
    а десницом за маљ ковачки,
па удари Сисеру и главу му смрска,
    здроби му, проби му слепоочнице.
²⁷ Код њених ногу сави се и паде,
    пружио се подно њених ногу,
    где се сави, тамо мртав паде.

²⁸ Сисерина мајка кроз прозор погледава,
    кроз решетку она са сузама збори:
’Зашто му кола још не пристижу?
    Зашто топот кола његових касни?’
²⁹ Најмудрија јој одговара дворкиња,
    самој себи она одговара:
³⁰ ’Плен су нашли, па га сада деле,
    по девојку, па и две на ратника,
бојено и исткано за плен Сисери,
    бојено и исткано, то му је плен,
за вратове оних који плене.’

³¹ Тако нек пропадну сви твоји душмани, Господе,
    као сунце у пуном сјају нека сину који тебе воле!“