Add parallel Print Page Options

Уживање је пролазно

Казао сам у свом срцу: „Хајде да опробам уживање, да добро уживам.“ Али, гле, и то је пролазно! За смех сам казао: „Будаласт је“; и за уживање: „Која му је сврха?“ Дубоко сам размишљао о задовољству тела у вину – док ми је срце мудрошћу вођено било – о прихватању безумља, док не откријем каква је корист људима од онога што раде под небесима за мало дана живота свога.

Велике сам ствари себи направио: изградио сам куће, винограде засадио. Уредио сам вртове и паркове, у њима посадио разно воће. Направио сам језера са водом за натапање младе шуме. Довео сам слуге и слушкиње, поред оних који су ми припадали по рођењу у кући. Имао сам стоке, многа крда и стада, више од свих који су пре мене владали у Јерусалиму. Накупио сам и сребро, злато, благо од царева и околних области. Обезбедио сам певаче, певачице, уживања људска и многе жене. Постао сам моћан, узвисио сам се више од свих својих претходника у Јерусалиму, а и даље сам био мудар:

10 Својим очима нисам ускратио ниједну жељу
    и срцу нисам ускратио ниједно уживање.
Јер, срце се моје радовало у свим мојим подухватима
    и то ми је била награда за сав труд мој.
11 А онда сам размишљао о свим својим делима које сам предузео власторучно,
    о труду који сам уложио.
И гле, све је пролазно и јурење ветра,
    без користи под капом небеском!

И мудрост и лудост пролазе

12 Затим сам се посветио размишљању
    о мудрости, безумљу и глупости.
Шта више да уради царев наследник
    након оног што је већ урађено?
13 Схватио сам да је мудрост боља од глупости
    као што је светлост боља од таме.
14 Мудроме су очи на глави,
    а безумник у тами хода.
Али сам научио и ово:
    обојицу задеси иста судбина.

15 И казао сам у свом срцу:

„Судбина безумника ће и мене задесити,
    па чему онда толика моја мудрост?“
Још сам се вајкао у свом срцу:
    „И то је пролазно!“
16 Јер сећање на мудрога не траје дуже од сећања на безумнога,
    јер ће се све заборавити у данима који стижу.
И – авај – мудри ће умрети
    баш као и безумник!

Мукотрпан рад је пролазан

17 И тако ми је живот омрзнуо и оно што се под капом небеском ради постало ми је мучно. Јер, све је пролазно и јурење ветра. 18 Да, омрзнуо сам сав свој мукотрпан рад и труд под капом небеском, јер га остављам своме наследнику. 19 И ко зна хоће ли он мудар или луд да буде? Тек, наследиће сав мој труд који сам уложио и у ком сам мудар био под капом небеском. Али и то је пролазно. 20 Почео сам да очајавам у срцу над свим уложеним трудом под капом небеском. 21 Јер, неко се трудио мудро, са знањем и вештином, и препушта то ономе ко нема удела у томе. Баш је и то пролазно и зло је велико. 22 Шта вреде човеку сав његов труд и напор његовог срца којима мукотрпно ради под капом небеском? 23 Јер, мучи се све своје дане и стрепи због својих обавеза, па му ни ноћу срце не мирује. И то је пролазно.

24 Ништа боље нема за човека него да једе и пије, да му душа ужива добро његовог труда. Наиме, схватио сам да је и то из руке Божије. 25 А ко је то јео и ко се науживао мимо њега? 26 Јер Господ свакоме богоугоднику даје мудрост, знање и радовање. Грешнику даје задатак да сабира, да скупља и то да богоугоднику. А то је пролазно и јурење ветра.

Испразност насладе

Помислих: »Хајде да испитам насладу, да видим шта је задовољство.« Али и то се показа као испразност. »Смех је лудост«, рекох. »И шта се постиже насладом?« Покушах да се разгалим вином – док је мудрост и даље управљала мојим умом – и да пригрлим безумље, да видим шта је добро да људи чине под небом за ово мало дана свога живота.

Подухватих се великих дела: Саградих себи куће и засадих винограде. Начиних вртове и перивоје и засадих у њима сваковрсне воћке. Начиних језерца да заливам засаде бујног дрвећа. Накуповах робова и робиња, а имао сам и робова рођених у мом дому. И крупне и ситне стоке имао сам више него ико у Јерусалиму пре мене. Нагомилах себи сребра и злата и благо царева и покрајина. Набавих певаче и певачице, а тако и харем какав би човек само пожелети могао. Постадох далеко већи од ма кога у Јерусалиму пре мене. Али моја мудрост увек је била уз мене. 10 Не ускратих себи ништа што би ми очи пожелеле, не одбих себи ниједну насладу. Уживао сам у свему што сам чинио и то је била награда за сав мој мукотрпни труд.

11 Али, када сам погледао све што сам учинио и мукотрпни труд који сам у то уложио, све је било испразност – трчање за ветром. Никакве користи од тога под сунцем.

Испразност мудрости, лудости и безумља

12 Потом одлучих да проникнем у мудрост, лудост и безумље. Шта би још царев наследник могао да учини а да већ није учињено? 13 Видех да је мудрост боља од безумља, баш као што је светлост боља од таме. 14 Мудар човек користи очи у глави, а безумник хода у тами. Али увидех да обојицу стиже исти усуд. 15 Помислих: »Безумников усуд стићи ће и мене. Шта, дакле, имам од тога што сам толико мудар?« И рекох: »И то је испразност.« 16 Јер, мудрога не памте дуго, баш као ни безумника, јер обојица ће бити заборављени после неког времена. Авај, и мудар човек мора да умре као и безумник.

Испразност мукотрпног труда

17 Тако замрзех живот, јер ми је било мучно све што се догађа под сунцем. Све је испразност – трчање за ветром. 18 Замрзех све око чега сам се мукотрпно трудио под сунцем, јер ћу све морати да оставим свом наследнику. 19 Ко зна хоће ли он бити мудар или безуман? А ипак ће он располагати свиме у шта сам ја уложио свој мукотрпни труд и умеће под сунцем. И то је испразност. 20 Тако почех да очајавам над свим својим мукотрпним трудом под сунцем. 21 Јер, човек се мукотрпно труди с мудрошћу, знањем и вештином, а онда све што има мора да остави неком ко се око тога није трудио. И то је испразност и велико зло. 22 Шта човек има од свега свог мукотрпног труда и настојања под сунцем? 23 Сви његови дани су јадни, а посао му паћење. Чак ни ноћу му се ум не смирује. И то је испразност. 24 Нема ништа боље за човека него да једе и пије и налази задовољство у свом мукотрпном труду. Видео сам да и то долази од Бога. 25 Јер, без њега, ко би могао да једе или да нађе задовољство? 26 Ономе ко му је по вољи, Бог даје мудрост, знање и радост, а грешнику даје задатак да сакупља и гомила богатство да би га предао ономе ко је Богу по вољи. И то је испразност – трчање за ветром.