Испразност насладе

2 Помислих: »Хајде да испитам насладу, да видим шта је задовољство.« Али и то се показа као испразност. ² »Смех је лудост«, рекох. »И шта се постиже насладом?« ³ Покушах да се разгалим вином – док је мудрост и даље управљала мојим умом – и да пригрлим безумље, да видим шта је добро да људи чине под небом за ово мало дана свога живота.

⁴ Подухватих се великих дела: Саградих себи куће и засадих винограде. ⁵ Начиних вртове и перивоје и засадих у њима сваковрсне воћке. ⁶ Начиних језерца да заливам засаде бујног дрвећа. ⁷ Накуповах робова и робиња, а имао сам и робова рођених у мом дому. И крупне и ситне стоке имао сам више него ико у Јерусалиму пре мене. ⁸ Нагомилах себи сребра и злата и благо царева и покрајина. Набавих певаче и певачице, а тако и харем какав би човек само пожелети могао. ⁹ Постадох далеко већи од ма кога у Јерусалиму пре мене. Али моја мудрост увек је била уз мене. ¹⁰ Не ускратих себи ништа што би ми очи пожелеле, не одбих себи ниједну насладу. Уживао сам у свему што сам чинио и то је била награда за сав мој мукотрпни труд.

¹¹ Али, када сам погледао све што сам учинио и мукотрпни труд који сам у то уложио, све је било испразност – трчање за ветром. Никакве користи од тога под сунцем.

Испразност мудрости, лудости и безумља

¹² Потом одлучих да проникнем у мудрост, лудост и безумље. Шта би још царев наследник могао да учини а да већ није учињено? ¹³ Видех да је мудрост боља од безумља, баш као што је светлост боља од таме. ¹⁴ Мудар човек користи очи у глави, а безумник хода у тами. Али увидех да обојицу стиже исти усуд. ¹⁵ Помислих: »Безумников усуд стићи ће и мене. Шта, дакле, имам од тога што сам толико мудар?« И рекох: »И то је испразност.« ¹⁶ Јер, мудрога не памте дуго, баш као ни безумника, јер обојица ће бити заборављени после неког времена. Авај, и мудар човек мора да умре као и безумник.

Испразност мукотрпног труда

¹⁷ Тако замрзех живот, јер ми је било мучно све што се догађа под сунцем. Све је испразност – трчање за ветром. ¹⁸ Замрзех све око чега сам се мукотрпно трудио под сунцем, јер ћу све морати да оставим свом наследнику. ¹⁹ Ко зна хоће ли он бити мудар или безуман? А ипак ће он располагати свиме у шта сам ја уложио свој мукотрпни труд и умеће под сунцем. И то је испразност. ²⁰ Тако почех да очајавам над свим својим мукотрпним трудом под сунцем. ²¹ Јер, човек се мукотрпно труди с мудрошћу, знањем и вештином, а онда све што има мора да остави неком ко се око тога није трудио. И то је испразност и велико зло. ²² Шта човек има од свега свог мукотрпног труда и настојања под сунцем? ²³ Сви његови дани су јадни, а посао му паћење. Чак ни ноћу му се ум не смирује. И то је испразност. ²⁴ Нема ништа боље за човека него да једе и пије и налази задовољство у свом мукотрпном труду. Видео сам да и то долази од Бога. ²⁵ Јер, без њега, ко би могао да једе или да нађе задовољство? ²⁶ Ономе ко му је по вољи, Бог даје мудрост, знање и радост, а грешнику даје задатак да сакупља и гомила богатство да би га предао ономе ко је Богу по вољи. И то је испразност – трчање за ветром.