Add parallel Print Page Options

Време за све

Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:

    време рађања и време умирања;
    време сађења и време вађења посађеног;
    време убијања и време лечења;
    време рушења и време грађења;
    време плакања и време смејања;
    време жаљења и време играња;
    време разбацивања камења и време сакупљања камења;
    време грљења и време растајања;
    време трагања и време мирења са губитком;
    време чувања и време бацања;
    време цепања и време ушивања;
    време ћутања и време говора;
    време љубави и време мржње;
    време рата и време мира.

И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10 Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11 Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12 Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13 да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14 Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.

15 И све што је било, јесте и сада,
    и све што ће тек да буде, већ је било,
    а Бог тражи оно што је минуло.

16 Још сам видео под капом небеском:

да на месту правде стоји неправедност
    и на месту праведности стоји неправедност.

17 Казао сам у свом срцу:

„Бог ће да суди
    и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
    за сваку ствар и дело свако.“

18 Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19 Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20 На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21 Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?

22 Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?

Време за све

Постоји доба за све и време за сваки чин под небом:

време за рађање и време за умирање,
    време за сађење и време за чупање посађеног,
време за убијање и време за лечење,
    време за рушење и време за грађење,
време за плакање и време за смејање,
    време за туговање и време за играње,
време за разбацивање камења
    и време за сакупљање камења,
време за грљење
    и време за суздржавање од грљења,
време за тражење и време за губљење,
    време за чување и време за бацање,
време за цепање и време за крпљење,
    време за ћутање и време за причање,
време за љубав и време за мржњу,
    време за рат и време за мир.

Каква је корист раднику од његовог мукотрпног труда? 10 Видео сам задатак који је Бог дао људима да се с њим муче. 11 Он је све начинио да буде лепо у своје време. Усадио је људима и свест о вечности, али човек не може да докучи шта Бог чини од почетка до краја. 12 Знам да за човека нема ништа боље него да се радује и да чини добро док је жив. 13 Ко год једе и пије и налази задовољство у свем свом мукотрпном труду – то је Божији дар. 14 Знам да све што Бог чини остаје довека. Томе се ништа не може додати ни одузети. Бог то чини да би га се људи бојали.

15 Што постоји, то је већ било, и што ће тек бити, већ је и пре било. Бог враћа оно што је прошло.

Неправедност света

16 А видех и нешто друго под сунцем: место суда – опакост, место правде – опакост.

17 Помислих: »Бог ће судити и праведноме и опакоме, јер постоји време за сваки чин и за свако дело.«

18 Помислих и ово о положају људи: »Бог им јасно показује да су животиње. 19 Усуд људи исти је као и усуд животиња: као што умиру они, тако умиру и оне. Сви имају исти дух и човек није у предности над животињом. Све је испразност. 20 Сви иду на исто место. Сви су постали од земаљског праха и сви се у прах враћају. 21 Ко зна да ли човечији дух иде горе, а дух животиње доле, под земљу?«

22 Тако видех да за човека нема ништа боље него да ужива у својим делима, јер то је његова награда. Јер, ко може да му покаже шта ће бити после њега?