Add parallel Print Page Options

Испуни завете које си дао Богу

Пази на своје кораке када идеш у Дом Божији. Приступи да слушаш, јер је то боље од жртве безумника што не знају да зло чине.

Не брзај устима,
    не срљај срцем
    пред Бога са речима,
јер је Бог на небесима,
    а ти си на земљи.
    Зато не говори многе речи.
Јер сан долази од обиља рада,
    а глас безумника од обиља речи.

А када даш завет Богу, не оклевај да га испуниш, јер Богу нису мили безумници. Испуни шта си се заветовао. Боље је и да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. Не дај својим устима да те у грех воде и не реци пред весником[a] Божијим: „Ово је била несмотреност!“ Зашто да се Бог гневи на тебе и уништи дело руку твојих? Јер као што је пролазност у обиљу снова, тако је и у многим речима. Зато – Бога се бој!

Богатство је пролазно

Ако у околним областима видиш да се тлачи сиромах и изврћу право и правичност, не чуди се тој ствари. Јер и над високим има ко је виши, а над њима бдије узвишенији. Добробит од земље је за сваког, јер и самом цару се служи од њиве.

10 Ко год воли сребро, сребром неће бити задовољан;
    ни зарадом онај што богатство воли.
    И то је пролазно.

11 Где је много имовине,
    много је и оних што је троше.
У чему је онда добит њеним газдама
    осим што је својим очима гледају?

12 Трудбенику је сладак сан
    било да је мало или много јео;
а богатство богатоме
    миран сан не пружа.

13 Видео сам да под капом небеском постоји зло големо:

богатство нагомилано за беду власнику своме.
14     Елем, пропало је то богатство у пословима лошим,
па такав рођеном сину ништа
    не оставља у рукама својим.
15 Какав је из мајчине утробе изашао – го –
    вратиће се какав је и дошао.
И ништа у рукама својим од свог труда
    неће узети и понети.

16 И ово је зло големо:

какав је дошао, такав ће и отићи.
    И у чему је корист за њега
    што се мучио у ветар?
17 Стварно, јео је суморан кроз све дане своје,
    узнемирен, веома болестан и срдит.

18 Ето, видео сам нешто добро и корисно за човека: да једе и пије, да ужива добро свег свог труда којим се мучи под капом небеском за мало дана свог живота које му је Бог дао да су његови. 19 Сваком човеку коме је Бог дао иметак и богатство, дао је и овлашћење да од тога једе, да прими своју награду и буде срећан у свом труду – и то је Божији дар. 20 Јер, он се не сећа често дана свог живота, јер га Бог заокуља радостима његовог срца.

Footnotes

  1. 5,6 Или: анђелом, што је решење које прате старији преводи, док новији истичу да је реч о свештенику.

О лакомисленом обећању и завету

Пази како се понашаш када идеш у Божији Дом. Боље ти је да приђеш и слушаш него да приносиш жртву како то чине безумници, који не знају да чине нешто рђаво.

Не буди брз на језику, не жури да нешто изговориш пред Богом. Бог је на небу, а ти си на земљи, зато штеди речи.

Као што снови долазе када је много брига, тако и безумников говор када је много речи.

Кад се заветујеш Богу, не одлажи да испуниш завет. Њему безумници нису мили, зато испуни свој завет. Боље је не заветовати се, него се заветовати, па не испунити завет. Не дај да те речи одведу у грех, па да после кажеш свештенику[a]: »Погрешио сам што сам се заветовао.« Зашто да се Бог разгневи због твојих речи, па уништи твоја дела? Много снова и мноштво речи, испразно је. Зато се бој Бога.

Испразност богатства

Ако у некој покрајини видиш да сиромахе угњетавају и да се гази суд и правда, немој да се чудиш томе, јер једног службеника штити други, виши, а обојицу највиши. Иза свега стоји корист од земље – чак и цар зависи од њива.

10 Ко воли новац, никада га нема довољно. Ко воли богатство, никада није задовољан својим приходом. И то је испразност. 11 Како се имовина увећава, тако је све више оних који је троше. И каква је онда власнику корист од ње, осим што је гледа?

12 Радник слатко спава, имао или немао довољно да једе, а богаташу обиље не дâ да заспи.

13 Видео сам велико зло под сунцем: како се богатство гомила на штету своме власнику 14 јер се то богатство изгубило несрећним случајем, па сину који му се родио ништа није остало.

15 Човек гô излази из мајчине утробе, и како долази, тако и одлази – ништа од свог мукотрпног труда не може да понесе са собом. 16 И то је велико зло, што човек како долази, тако и одлази. Шта има од тога што је мукотрпно радио, када му је сав труд отишао у ветар? 17 Целог свога века живи у мраку, бризи, гневу и болести.

18 Тада увидех да је за човека добро и исправно да једе и пије и да налази задовољство у свом мукотрпном труду под сунцем за оно мало дана живота што му је Бог дао – јер то је његова награда. 19 Када Бог некоме дâ богатство и имање и дâ му да у њима ужива, да прихвати своју награду и да налази радост у свом мукотрпном труду – то је дар од Бога. 20 Такав ретко мисли о данима свога живота, јер му је Бог радошћу запослио ум.

Footnotes

  1. 5,6 свештенику Дословно: анђелу.