Add parallel Print Page Options

Постоји за људе још једно велико зло које сам видео под капом небеском: Некоме Бог да иметак, богатство, част, па му души ништа не мањка што пожели. Али му Бог не даје да ужива, да једе од тога, већ туђинац једе. То је пролазно и тешка је болест.

Да неко има стотину синова, да живи многе године, да је много дана његових година – чак и гроба не имао, а душа му се није наситила благостања – онда тврдим да је и мртворођенче боље од њега. Јер, оно је узалуд рођено, у таму је отишло и тама му име покрива. Није видело сунца и не зна за њега, а почива боље него онај други; који, све да живи и двапут по хиљаду година, не ужива у своме иметку. Најзад, не иду ли сви на исто место?

Сав је човеков труд за његова уста,
    али му опет душа није сита.
По чему је мудром боље од безумног,
и шта има сиромашак
    који уме да се влада пред људима?
Боље је оно што очи гледају
    него оно за чим душа жуди,
јер је и то пролазно
    и јурење ветра.

10 Оно што се збило одређено је и било,
    и зна се шта је човек:
не може да се спори
    са јачим од себе.
11 Тамо где је много речи
    бесмисао бива већи,
    и каква је од тога човекова корист?

12 Јер ко зна шта је добро за човека у мало дана његовог пролазног живота који му ишчезну као сена? Ко ће да каже човеку шта ће се збити након њега под капом небеском?