Add parallel Print Page Options

Виђење небеских кочија

У тридесетој години, петог дана четвртог месеца, док сам био међу изгнаницима на реци Хевар, отворила су се небеса, и указала су ми се виђења од Бога.

Петог дана тог месеца, а то је пета година изгнанства цара Јоахина, дође реч Господња свештенику Језекиљу, сину Вузијевом, у земљи Халдејаца, на реци Хевар. Тамо је рука Господња била над њим.

Погледам ја, кад гле, дође олујни ветар са севера с великим облаком у коме је пламтео огањ; око њега је била јака светлост. Усред њега, у самом средишту огња, било је нешто као сјајни метал. Усред тога је било нешто као четири бића, која су по изгледу била слична људском обличју. Свако је имало четири лица и четири крила. Ноге су им биле равне, стопала као у телета; блистали су као углачана бронза. Испод крила, на четири стране, имали су људске руке; свако од ових четворо имало је своје лице и своја крила. Крила су им се додиривала. Док су ишла, нису се окретала; свако се кретало напред.

10 Овако су изгледала њихова лица: свако од ових је с предње стране имало људско лице; сва четири су имала лице лава с десне стране, а лице вола с леве стране; и сва четири су имала лице орла. 11 Таква су им била лица. Крила су им била раширена од горе; свако је имало два крила која су додиривала крила суседног, док су им друга два покривала тело. 12 Свако од њих се кретало напред. Где год је Дух ишао, тамо су ишли и они; нису се окретали док су ишли. 13 Између тих бића је било нешто налик ужареном угљу, или бакљама. Светлост ватре је пролазила између бића, а из ватре су севале муње. 14 Бића су трчала и враћала се као муња.

15 И како сам погледао бића, видео сам да је на земљи, поред сваког од четири бића, био по један точак. 16 Точкови су по изгледу и начину израде били налик хрисолиту; сва четири су изгледала исто. По свом изгледу и начину израде сваки је био као точак унутар точка. 17 Којим год од четири праваца кретала, свако је ишло на своју страну, па се нису морала окретати. 18 Рубови су им били високи и застрашујући; сва четири руба су свуда унаоколо била покривена очима.

19 Кад су се бића кретала, покретали су се и точкови поред њих; кад су се бића подизала са земље, дизали би се и точкови. 20 Где год би Дух ишао, ишли би и они, а точкови би се дизали са њима, јер је дух тих бића био у точковима. 21 Кад би бића кретала, кретали би и точкови, кад би бића стала, стали би и они; а кад би се бића дизала са земље, с њима би се дизали и точкови, јер је дух тих бића био у точковима.

22 Над главама бића простирало се нешто што је изгледало као свод, светлуцајући као кристал изнад њихових глава. 23 Испод свода, крила су им се пружала једно према другом. Свако биће је имало два крила којима је покривало себи тело. 24 Кад су се бића покренула, чуо сам звук њихових крила. Звук њихових крила је био као хук многих вода, као глас Свемоћнога, као бука војног табора. Кад би бића стала, спуштала би крила.

25 Изнад свода над њиховим главама долазио је глас. Док су бића стајала, спуштала би своја крила. 26 Над сводом изнад њихових глава је било нешто као сафир с изгледом престола. На врху тога што је изгледало као престо, било је неко обличје слично човечијем. 27 Онда сам видео око његових бокова навише нешто као сјајни метал, као огањ, а од његових бокова наниже нешто као огањ; био је окружен светлошћу 28 Светлост која га је окруживала била је као дуга у облацима на кишни дан.

То је изгледом било као слава Господња. Када сам то видео, пао сам лицем на земљу. Тада сам чуо један глас како говори.

Жива бића и Слава ГОСПОДЊА

Петога дана четвртог месеца тридесете године, када сам био међу изгнаницима крај реке Кевар, небеса се отворише и ја видех Божија виђења.

Петога дана тог месеца – пете године изгнанства цара Јоахина – реч ГОСПОДЊА дође свештенику Језекиљу сину Бузијевом крај реке Кевар у земљи Халдејаца. Тамо је рука ГОСПОДЊА била на њему.

Погледах, а оно – олуја долази са севера: огроман облак с пламтећим огњем, окружен блиставом светлошћу, а усред огња нешто као светлуцави ћилибар. Усред тога нешто налик на четири жива бића. Обличјем су изгледала као човек, али је свако од њих имало четири лица и четири крила. Ноге су им биле праве, а стопала као у телета и светлуцава као углачана бронза. Под крилима су на четири стране имала људске руке. Свако од ова четири бића имало је лице и крила, а крила су им се дотицала. Када су бића ишла, нису се окретала – свако је ишло право напред.

10 Свако од четири бића имало је четири лица: спреда лице човека, с десне стране лице лава, с леве лице вола и позади лице орла. 11 Два крила сваког бића била су раширена увис и дотицала крила бића до њега, а два крила су му покривала тело. 12 Свако биће је ишло право напред. Куд год је ишао дух, ишла су и бића, и нису се окретала док су ишла. 13 Између ових бића било је нешто налик на ужарено угљевље, или упаљене бакље, и кретало се међу њима. Када би се огањ распламсао, из њега су севале муње. 14 Бића су јурила напред-назад као муња.

15 Док сам гледао ова бића, видех по један точак на земљи крај сваког од њих. 16 Сва четири точка светлуцала су попут топаза и сва четири су била једнака. Сваки је био направљен тако као да га пресеца још један точак. 17 Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала, а да нису морали да се закрећу док су се бића кретала. 18 Ободи точкова били су високи и застрашујући, свуда унаоколо пуни очију. 19 Када су бића кретала, с њима су кретали и точкови. Када су се бића дизала од земље, дизали су се и точкови. 20 Куда год је ишао дух, ишла су и бића, а точкови су се дизали заједно с њима, јер је дух ових бића био у точковима. 21 Када су бића кретала, кретали су и точкови. Када су се бића заустављала, заустављали су се и точкови. И када су се бића дизала од земље, точкови су се дизали с њима – јер је дух бића био у точковима.

22 Над главама бића било је нешто као свод, светлуцаво попут леда и застрашујуће. 23 Под сводом су им крила била испружена једно према другом, а сваком бићу су по два крила покривала тело. 24 Када су се бића кретала, чуо сам шум њихових крила попут хучања великих вода, попут гласа Свесилнога, попут жамора војске. Када су се бића заустављала, спуштала су крила. 25 А са свода над главама бића чула се бука и док су она стајала спуштених крила. 26 Изнад свода над њиховим главама било је нешто налик на престо од лазулита, а на престолу нека прилика налик на човека. 27 Видех да је од струка навише налик на светлуцајући ћилибар и да је свуда унаоколо огањ, а од струка наниже као огањ окружен блиставом светлошћу. 28 Попут дуге у облацима када је кишан дан, таква је била светлост око њега. Било је то нешто попут Славе ГОСПОДЊЕ. Кад то видех, падох ничице. Онда зачух глас који ми је говорио.