Књига пророка Језекиља 20
New Serbian Translation
Израиљево одметничко понашање
20 Седме године, десетог дана петог месеца, дошли су неки од Израиљевих старешина да траже савет од Господа, и сели пред мене.
2 Тада ми дође реч Господња: 3 „Сине човечији, говори Израиљевим старешинама. Реци им: ’Говори Господ Бог: да ли сте дошли да ме питате за савет? Живота ми мога – говори Господ Бог – нећу вам одговорити на питање!’
4 Хоћеш ли да им судиш? Хоћеш ли да им судиш, сине човечији? Саопшти им гадости њихових предака. 5 Реци им: ’Говори Господ Бог: онога дана кад сам изабрао Израиља, кад сам се заклео Јаковљевим потомцима и објавио им се у Египту, подигао сам руку и рекао: ја сам Господ, Бог ваш! 6 Тог дана сам им се заклео да ћу их извести из Египта у земљу коју сам истражио за њих, земљу којом теку мед и млеко, најлепшу од свих земаља. 7 Рекао сам им: нека свако од вас избаци гадне ликове у које упирете поглед, и не поганите се египатским идолима; ја сам Господ Бог!
8 Али они су се побунили против мене и нису хтели да ме слушају. Ни један од њих није избацио своје гадне ликове у које су упирали поглед, нити су оставили своје египатске идоле. Тада сам рекао да ћу излити свој гнев на њих и дати одушка својој јарости на њима усред Египта. 9 Ради свога имена сам деловао тако да се не би скрнавило у очима народа међу којима су били и пред којима сам им се објавио, кад сам их извео из Египта. 10 Тако сам их извео из Египта и довео их у пустињу. 11 Дао сам им своје уредбе и обзнанио им своје прописе, јер ће по њима живети онај који их извршава. 12 Дао сам им и своје суботе да им буду знак између мене и њих, те да знају да их ја, Господ, посвећујем.
13 Али дом се Израиљев побунио против мене у пустињи; нису следили моје уредбе, него су одбацили моје прописе, по којима ће живети онај који их извршава, и преко сваке мере скрнавили моје суботе. Тада сам рекао да ћу излити свој гнев на њих у пустињи да их истребим. 14 Ради свога имена сам деловао тако да се не би скрнавило у очима народа на очиглед којих сам их извео. 15 Још сам им се заклео у пустињи да их нећу довести у земљу којом теку мед и млеко, најлепшу од свих земаља, 16 зато што су одбацили моје прописе, нису следили моје уредбе, и скрнавили моје суботе, јер им је срце ишло за идолима. 17 Ипак, сажалио сам се на њих и нисам их уништио, и нисам их затро у пустињи. 18 Рекао сам њиховој деци у пустињи: ’Не следите уредбе својих предака, не држите њихове прописе, и не поганите се њиховим идолима. 19 Ја сам Господ, Бог ваш! Следите моје уредбе, држите моје прописе и извршавајте их. 20 Држите светим моје суботе; нека оне буду знак између мене и вас, да знате да сам ја Господ, Бог ваш.’
21 Али деца су се побунила против мене: нису следили моје уредбе, нису држали моје прописе како би их вршили, које вршећи их, сваки човек има живот; скрнавили су моје суботе. Тада сам одлучио да излијем свој гнев на њих и да дам одушка својој јарости у пустињи. 22 Али задржао сам своју руку. Учинио сам то ради свог имена да се не би скрнавило у очима народа на очиглед којих сам их извео из Египта. 23 Још сам им се уз подигнуту руку заклео у пустињи да ћу их распршити међу народе и расејати их по земљама, 24 зато што нису вршили моје прописе, него су одбацили моје одредбе, скрнавили моје суботе, и упирали поглед у идоле својих предака. 25 А дао сам им и одредбе које нису добре и прописе по којима не могу да живе. 26 Ја сам их оскрнавио њиховим даровима, кад су одвајали сваког првенца мајчине утробе, како бих на њих свалио пропаст, да би знали да сам ја Господ.’
27 Стога, сине човечији, говори дому Израиљевом. Реци им: ’Овако Говори Господ Бог: ваши преци су ме увредили и овим: учинили су неверство против мене. 28 Кад сам их довео у земљу за коју сам се заклео да ћу им је дати, и кад су видели сваку велику узвишицу и свако гранато дрво, тамо су приносили своје жртве. Изазивали су ме приносећи тамо своје приносе, палећи мирисни ка̂д, и изливајући своје жртве изливнице. 29 Тада им рекох: каква је то узвишица[a] на коју идете? Тако је остало име Бама – узвишица – све до данас.’
Израиљ поново греши
30 Зато реци дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: зар ћете да се скрнавите као ваши преци, и да се упуштате у блуд с њиховим гадним идолима? 31 Кад приносите своје дарове, кад спаљујете своју децу у огњу, ви се и даље скрнавите са свим вашим идолима до овог дана. Па како онда да вам одговорим, доме Израиљев? Живота ми мога – говори Господ Бог – нећу вам одговорити!
32 Што замишљате неће се остварити. Ви говорите: бићемо као народи, као племена земаљска која служе дрвету и камену. 33 Живота ми мога – говори Господ Бог – владаћу над вама моћном руком, испруженом мишицом, и изливом свог гнева. 34 Извешћу вас из народа и скупити вас из земаља по којима сте били расејани, моћном руком, испруженом мишицом и изливом свога гнева. 35 Одвешћу вас у пустињу народа и судићу вам тамо лицем у лице. 36 Како сам судио вашим прецима у египатској пустињи, тако ћу судити вама – говори Господ Бог. 37 Ја ћу вас провести испод мог штапа и довести вас да се покоравате савезу. 38 Уклонићу оне што се буне против мене; одвешћу их из места њиховог боравка, али неће ући у земљу израиљску. Тада ћете знати да сам ја Господ.
39 А ти, доме Израиљев, говори Господ Бог: идите, сваки од вас, и служите својим идолима, али пазите се ако ме после не послушате! Нећете више скрнавити моје свето име вашим даровима и вашим идолима! 40 Јер, на мојој светој гори, на високој гори Израиљевој – говори Господ Бог – тамо у земљи служиће ми сав дом Израиљев. Тамо ћу их прихватити. Тамо ћу тражити ваше приносе, ваше најбоље дарове, и ваше свете жртве. 41 Прихватићу вас као угодни мирис, када вас изведем из народа и сакупим вас из земаља где сте били расејани, и показаћу своју светост међу вама пред очима народа. 42 Тада ћете знати да сам ја Господ, када вас уведем у земљу израиљску за коју сам се уз подигнуту руку заклео да ћу је дати вашим оцима. 43 Сетићете се тамо својих путева и својих идола којима сте се скрнавили, па ћете се самих себе гадити због свих зала које сте починили. 44 Знаћете, доме Израиљев, да сам ја Господ, кад тако поступим са вама ради свог имена, а не према вашим злим путевима и вашим изопаченим делима – говори Господ Бог.’“
Footnotes
- 20,29 Узвишица (јев. бама) је израз који се у Старом завету употребљава за недозвољено богослужбено место, или за многобожачке храмове на узвишицама.
Језекиљ 20
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Израелова бунтовничка природа
20 Десетога дана петог месеца седме године, неки од Израелових старешина дођоше да упитају ГОСПОДА за савет и седоше пред мене.
2 Тада ми дође реч ГОСПОДЊА: 3 »Сине човечији, реци старешинама Израеловим: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Јесте ли то дошли да ме питате за савет? Тако ми живота, нећу вам дати да ме питате, говори Господ ГОСПОД.‘
4 »Суди им, сине човечији, суди им! Обзнани им гнусобе њихових очева 5 и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када сам изабрао Израел, заклео сам се, дигнуте руке, потомцима Јаковљеве породице и објавио им се у Египту. Дигнуте руке, рекао сам им: »Ја сам ГОСПОД, ваш Бог«. 6 Тога дана сам им се заклео да ћу их из Египта извести у земљу коју сам за њих одабрао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља. 7 И рекао сам им: »Нека сваки од вас одбаци гадне идоле које слави[a]. Не каљајте се египатским идолима. Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог.«
8 »‚Али они су се побунили против мене и нису хтели да ме слушају. Нису одбацили гадне идоле које су славили[b] и нису оставили египатске идоле. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у Египту. 9 Али, ради свога Имена, да се не каља пред народима међу којима су живели и пред чијим очима сам се објавио Израелцима изводећи их из Египта, 10 извео сам их из Египта и довео у пустињу. 11 Дао сам им своје уредбе и обзнанио им своје законе, јер човек који их извршава од њих ће живети[c]. 12 Дао сам им и своје суботе, да буду знак између мене и њих, да знају да их ја, ГОСПОД, чиним светима.
13 »‚Али израелски народ побунио се против мене у пустињи. Нису живели по мојим уредбама, већ су одбацили моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и сасвим су оскврнавили моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и затрти их у пустињи. 14 Али нисам то учинио, ради свога Имена, да се не скврнави пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта. 15 И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да их нећу одвести у земљу коју сам им дао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља, 16 јер су одбацили моје законе и нису живели по мојим уредбама и јер су оскврнавили моје суботе, пошто их је срце вукло њиховим идолима. 17 Ипак сам се сажалио на њих, па их нисам уништио и затро у пустињи, 18 него сам рекао њиховој деци у пустињи: »Немојте да живите по уредбама својих очева, не држите се њихових закона и не каљајте се њиховим идолима. 19 Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог. Живите по мојим уредбама и помно извршавајте моје законе. 20 Држите суботе светима, да буду знак између мене и вас. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, ваш Бог.«
21 »‚Али и њихова деца су се побунила против мене: Нису живела по мојим уредбама нити су помно извршавала моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и оскврнавила су моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у пустињи. 22 Али ја сам суспрегнуо руку и нисам то учинио, ради свога Имена, да се не каља пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта. 23 И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да ћу их расејати међу народима и распршити по земљама, 24 јер нису извршавали моје законе, већ су одбацили моје уредбе и оскврнавили моје суботе и славили идоле својих очева. 25 Зато сам их предао уредбама које нису добре и законима од којих се не живи. 26 Учинио сам их нечистима њиховим даровима, њиховим приношењем на жртву све прворођенчади, да их испуним ужасом не би ли спознали да сам ја ГОСПОД.‘
27 »Зато, сине човечији, реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Овако су и ваши праоци хулили на мене тако што су ми били неверни: 28 Када сам их довео у земљу за коју сам се заклео да ћу им је дати, почели су да приносе своје клане жртве где год су видели који виши брежуљак или крошњато дрво. Тамо су приносили жртве које су ме изазивале на гнев, тамо су правили пријатан мирис и тамо су изливали своје жртве леванице. 29 Тада сам их упитао: »Какве су то узвишице на које идете?«‘« (Тако се оне и дан-данас зову »узвишице«.)
Божији суд и опроштај
30 »Зато реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Зар ћете се каљати како су то чинили ваши праоци и чинити блуд с њиховим одвратним идолима? 31 Јер, када приносите своје дарове, када жтрвујете своје синове у огњу, каљате се својим идолима до дана данашњег. Па зар да вам дам да ме питате за савет, израелски народе? Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећу вам дати да ме питате. 32 И неће се догодити оно што вам је на уму, оно што говорите: »Хоћемо да будемо као други народи, као људи у другим земљама, који служе дрвету и камену.«
33 »‚Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, владаћу над вама моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом. 34 Извешћу вас из других народа и сабрати вас из земаља по којима сте расејани – моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом. 35 Довешћу вас у пустињу народâ и тамо вам судити, лицем у лице. 36 Као што сам судио вашим праоцима у египатској пустињи, тако ћу судити и вама, говори Господ ГОСПОД. 37 Провешћу вас испод своје шибе и постарати се да се чврсто држите Савеза. 38 Очистићу вас од бунтовникâ и одметникâ. Иако ћу их извести из земље у којој живе, неће ући у земљу Израелову. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.
39 »‚А ви, израелски народе, овако каже Господ ГОСПОД: само ви идите и служите својим идолима, сваки од вас, ако нећете да ме слушате. Али не скврнавите моје свето Име својим даровима и идолима. 40 Јер, на мојој светој гори, на високој гори Израеловој, говори Господ ГОСПОД, тамо, у својој земљи, служиће ми сав израелски народ и тамо ћу их прихватити. Тамо ћу тражити ваше прилоге и ваше најбоље дарове, са свим вашим светињама. 41 Прихватићу вас као пријатан мирис када вас изведем из других народа и саберем вас из земаља по којима сте расејани, и међу вама ћу показати своју светост наочиглед другим народима. 42 И знаћете да сам ја ГОСПОД када вас доведем у земљу Израелову, земљу за коју сам се дигнуте руке заклео да ћу је дати вашим праоцима. 43 Тамо ћете се сетити свог начина живота и свих дела којима сте се укаљали, и гнушаћете се себе због свих злодела која сте учинили. 44 Знаћете да сам ја ГОСПОД када, ради свога Имена, према вама не поступим према вашем злом начину живота и вашим поквареним делима, израелски народе, говори Господ ГОСПОД.‘«
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International